Економист

288

риба, а затим због несравњивог укуса његових риба. То је дало повода да су се већ у предратној Аустрији подигли и - домаћи и страни капиталисти и уложили велики новац у фабрике за конзервисање морске рибе, које нам данас продуцирају сардине, филете, скуше, туњевину, лигње и другу рибу које најпознатији сладокусци претпостављају сардинама из Нантеса, Португалије и т. д. Због мање државне територије, због јаке иностране конкуренције, а нарочито због финансијске и привредне кризе међутим продукција тих тријестак фабрика сардина се је смањила готово у пола, али у последње време понова оживљује и изналази нове пијаце и већу потрошњу. Чувено гајење стонских каменица (острига) понавља се, затим лов јегуља, а као ново има да се означи вештачко гајење риба у плитким затвореним морским увалама, што има једну готово безграничну могућност раввитка с обзиром на велики број такових згодних увала на југословенском приморју, дакле једну велику економску важност и за приморје и за државу. Познато је и вештачко гајење јастога (великих ракова), а затим као даље врело прихода из мора има да се означи лов сунђера и корала. Рибарству се у последње време почела да обраћа већа пажња са стране надлежних а много захваљујући приватној иницијативи на приморју. Има друштава и појединаца која раде на модерном организовању рибарства, а као углед им највише служи Италија. Држава у заједници са приватном иницијативом имала би да у најкраће време подигне и две рибарске школе, а рибари се све јаче удружују и заједничком сарадњом успели су да их се опрости од извесних терета и да држава почне да помишља на помоћ у виду кредита за набавке мрежа и другог алата. Рибарство Далмације нема само чисту локалну важност, премда оно представља једно важно средство исхране те земље, јер конзервисана риба у првом реду снабдева и осталу земљу, а затим већ извози и у неке северне суседне вемље и тамо истискује многе друге досад најбоље познате марке. (Тим истим богатим морем источнога дела Јадрана служи се много и италијански рибар и тако југословонско приморје помаже директно и извесном делу благостања једне туђе државе).

Али највећа садашња важност мора за Далмацију, за државу и за иностранство није у њезиноме рибарству него у њевиноме бродарству. И поред тога што је њезино једрилачко бродарство уништено, јер га је пара закопала, а Аустрија