Економист

289

помоћу Трета у томе помогла, ипак Југославија, захваљујући предувзимљивости многих далматинских арматера сачувала је део старе те приморске славе и благостања и данас располаже скромном трговачком морнарицом од какових 250 хиљада рег. тона. Од те флоте неких 30 хиљада тона представља саобраћај уз обалу на Јадрану, неких 20 хиљада сада врши службу у Средоземном мору, а све остало креће се по океанима и својом изврсном организацијом, јефтином и дисциплинованом радном снагом чини узор светског поморства и служи на част застави којој припада.

Као пандан тој привредној грани, развила се је на југословенској обали индустрија бродоградње, која је цветала у тим странама још од пре Хрпста и никада није угаснула. Најстарији шкверови са пар хиљада година старости налазе се на Корчули, затим други у Трогиру. И дан дањи има их још велики број (у оба места око двадесетак), али сада израђују још само мање једриље и чувене корчуланске чамце, познате по својој линији, солидној изради и лакоћи. Поред баштињеног бродоградилишта већих димензија у Краљевици, велика бродоградња Југославије развија се у Сплиту са два већа и неким мањим бродоградилиштима. Али она је још далеко да задовољи потребе југословенске морнарице, а још мање страних бродова који долазе у Сплит и друге југословенске луке. Кад се има пак у виду да југословенска морнарица сада не транспортује још ни пуну трећину извоза из Југославије, кад се има у виду да тај извоз морским путем ће да се раввије у пуној мери тек онда када буду изграђени и саобраћајни путови из унутрашњости у сагласности са новом конфигурацијом и новим потребама земље, може да се онда донекле оцени какова голема будућност предстоји развитку југословенског бродарства и бродоградње.

Али оставив на страну те специфично приморске гране привреде које већ саме по себи чине приморје једним првокласним привредним фактором у економском развитку ове земље, — и ако узмемо да испитујемо Далмацију и читаво приморје са локалног привредног гледишта, упашшће нам одмах у очи, да је то једна у првом реду агрикултурна покрајина. И заиста преко 80% њезинога становништва бави се још увек пољопривредом.

Но баш због пољопривреде Далмација је овлоглашена

Економист 19