Економист

290

као пасивна земља, јер мора да увози до 70%, њезине потребе на житу и брашну из других крајева државе или из пностранства, чак из Америке. Та се је пасивност у тој грани пољопривреде раније донекле компензирала извовом вина и уносом новца наших емиграната својим породицама, паробродством и т. д. Док је бродарство у односу на предратно заостало, пи ако сад снажно напредује, — извоз вина бпо је после рата сасвим престао и тек у последње време почела је Далмација понова да снабдева унутрашњост њезиним чувеним винима. Највећи им је недостатак што немају један једноставни тип него сваки крај има потпуно различите врсте вина. Вина се сада производи у Далмацији и хрват. приморју 1,300.000 хектолитара, (+/, целе државе) а виногради заузимају око 50 хиљада хектара. У Америци је такођер настала криза, емиграција је престала и новци више отуд не притичу или тек у незнатним количинама. Тако су ова три главна врела Ba санирање пасивитета Далмације пресахла или се смањила и она је извесно време још за рата и после рата била у највећој беди. За време рата, због рђавих комуникација глад је била неописива, а п после рата појављивала се глад у неким крајевима ч држава је морала да прискочи у ломоћ.

Не може се ни данас казати да је Далмација изашла пз свога сиромаштва. После Црне Горе бесумње њезини становници су још увек најсиромашнији у Југославији, али упоређењем ратнога и послератнога стања са стањем које је данас бесумње да и њој предстоји богатија будућност.

Што се тиче пољопривреде она ће се знатно придићи псушењем мочварних предела. Та је операција потребна колико из привредних толико из хигијенеких разлога, јер су многи крајеви Далмације на злу гласу због маларије која у њима

- влада, а која се сада јако сузбија и у веви с тиме чине планови за исушење мочварних маларичних земљишта. Далмација има неких тридесетак што поља, што блата већих размера од чије површине је стално под водом око 15 хиљада хектара, а исто толика површина бива периодички поплављена. Ако се има у виду да је Далмација брдовита и кршна, стерилна земља II да су балш та поља она која би могла и требала да буду најплоднија земљишта онда може да се донекле разуме голема важност коју би она имала у пољопривреди Далмације пи како би пројектоване мелиорације санирале садашње очајно стање