Економист

244

ких проучавања непрестано ширила. Снажење држава и развитак социјалних идеја у то доба давали су необичног полета младој научној дисциплини.

Историја статистике је необично бурна. Она је пролазила кров равне фазе развитка, била је у току времена различито појимана, а ни данас не гледају сви подједнако на њу. Једно време је, после знаменитих радова Кетле-а, статистика била она нова наука која је обећавала да ће дати кључ за решење многих заплетених социјалних питања. У њу се тада безгранично веровало. Затим се је необично дискредитовала, тако да лајици и данас мисле да се статистичким »бројевима све може докавати«, да је статистичар беспослени сваштар који броји све што му под руку дође и расправља de omni re scibili et de quibusdam а шв. Повната је она заједљива опаска Антоана Риварола да има утри врсте лажи: тврдити нешто што није, прећутати оно што јесте и — статистика«. Данас пак има »трп врсте људи : једни статистику употребљавају, други је злоупотребљавају, а трећи на њу вичу и грде је«: Чини нам се да их има п четврте врсте, бар код нас: они који за статистику не знају пили не хају.

Интересантно је да нема опште примљене дефиниције шта је статистика. Дефиниција има врло много, али ниједна не изгледа целом свету беспрекорна. Још је Римелин набрајао 63, заједно са својом, према којој је сам ивражавао извесну скепсу, вели Андре Лиес.“ Данас се броје на стотине. Ми ћемо статистику дефинисати по једноме од најбољих живих теоретичара, Словенцу проф. Жишку. По њему »статистика има задатак да нас упознаје са такозваним колективним појавама, нарочито са колективним појавама у људском друштвеном животу, које нас у првом реду интересују ; она се подухвата да помоћу плански изведеног посматрања маса пи груписања посматрањем добивених резултата обухвати те колективне појаве.« Донећемо и дефиницију коју даје француски теоретичар Лиспјен Марк. Статистика је по њему »метода која прикупљањем података у маси и нумеричким изравом својих резултата постизава описивање колективних појава и допушта да се докучи оно што те по-

1 B. Carl Bruschweiler, Statislisecehe Freibeuter y Zurcher Statisticshe Nachrichten 19926. 2. Heft. * Andre Liesse, La statistique, Paris 1919. crp. 1.

3 Pranz Žižek, op. cit. crp. 1.