Економист

305'

показује и у том погледу леп успех. У току 1926. дошло је преко ове установе из Сједињених Држава С. Америке 21.240 упутница у износу од 583.705 долара.

Од 1. јула 1926. године Поштанска Штедионица је почела са издавањем својих штедних књижица. И ако је у овом свом пословању веома стегнута законским прописима, јер се на једну књижицу може уложити највише 25.000 — динара, и на улоге се може плаћати највише 59 камате нето, ппак су уложне књижице Поштанске Штедионице убаро нашле најтоплији пријем код широких слојева нашега народа. До 31 децембра 1926. године издато је 12.508 књижице са укупним улогом по њима у износу од Дин. 8,521.602,35. То значи да један просечан улог по уложној књижици износи динара 782,11. Ово је доказ, да се овим књижицама служе поглавито сиромашнији слојеви нашега народа.

Главни разлози због којих су књижице Поштанске Штедионице стекле овако велику популарност и овако се нагло шире (крајем фебруара 1927. тод. било је већ 14.617 књижица са укупним улогом од 11,460.133,67 дин.) што се овакве уложне књижице могу добити преко сваке поште у нашој Краљевини, ма и у најзабаченијем селу, и што се улагање по овим књижицама може продужити ма код које поште, а тако исто и новац се може подизати ма код које поште ; што за улоге по овим књижицама. гарантује Држава ; што се на улоге по овим књижицама до износа од 2.000.дин. по свакој књижици, не може ставити ни забрана ни стећи заложно право, нити се књижица до тог износа сме узети у попис (аналогија 5 #71. Грађанског Судског Поступка по коме се не може земљораднику продати известан минимум земље са принадлежностима за обраду, као и занатлијама најнужнији алати за ради т. д.) ; штедна књижица издаје се бесплатно и ослобођена је плаћања таксе ; преписка са Поштанском Штедионицом у предметима чековног и штедног промета ослобођена је поштарине.

Сви су изгледи, да ће се ова грана рада Поштанске Штедионице врло брзо развити у још већој мери и дати импозантне резултате, нарочито ако се законски повећа износ сума које се могу улагати на једну књижицу, да би се служење Поштанском Штедионицом омогућило и средњим и богатијим слојевима нашег народа. Пошто улози по штедним књижицама показују далеко већу стабилност него улози по чековним рачунима, то ће Поштанска Штедионица тек онда моћи развити неку систематскију кредитну делатност, по извесним економеко-политичким начелима, када буде прикупила веће износе улога на штедњу по штедним књижицама, у већој мери но што има улога по чековним рачунима.

За сада улога Поштанске Штедионице у кредитном погледу исцрлљивала се поглавито кредитирањем новчаних завода, према Закону и Правилнику о плодоносном улагању сувишних готовина Поштанске Штедионице и њених филиала. На дан 31. децембра 1926. године кредит код Поштанске Штедионице уживало је 186 завода. Укупна сума одобрених кредита износила је на дан 81. децембра 1926. 360,597.840.— дин., укупна сума стварно реализираних кредита износила је 310,838.271,92 динара. Териториално су кредити били распоређени овако, према стању од 31. децембра 1926. године:

Економист 20