Економист

на подручју Дирекције

Београд Загреб Љубљана Сарајево Динара Динара Динара Динара 111,278.728,38 27,481.136— 55,849.755— 66,278.652,54

(област београдске Дирекције обухвата : Северну и Јужну Србију, један део Црне Горе и Војводину са Сремом ; сем тога код Дирекције Београд воде се и неколики већи кредпти врховних државних инстанција).

Просечна каматна стопа по овим кредитима износила је између би 79.

Кредити су дељени водећи рачуна, да се по могућности одржи еразмера са улозима прикупљеним на територији дотичне дирекције. Међутм, ова се сразмера није могла успешно одржавати у току друге половине 1926. године, јер је већина великих новчаних завода из Љубљане, 32греба и Сарајева враћала своје кредите, пошто су и сами боловали од сувишка касених готовина ; тако да је и Централа са свима својим филиалама била у немогућности, да ма где пласира, на одговарајући и потпуно безбедан начин, сав прилив улога као што је то горе изложено. _

Тешкоће пласирања новца који Поштанска Штедноница прикупља по чековним рачунима леже нарочито у томе, што се улози са чековних рачуна могу повлачити без икаквог отказа, и што се врло често запста и повлаче и у великим износима. Као пример у коликим размерама могу наступити флуктуације навешћемо то, да је стање улога износило 81. марта 1926. године 210,562.362,17 динара, док је почетком године стање улога било 447,163.529,66 динара а 31. децембра 1996. године 478,623.147,39 динара.

Флуктуације су дакле за близу 50%, од највишег стања у години односно у апсолутним цифрама изражено, за скоро 240 милиона динара. Поштанска Штедионица мора према томе бити врло опрезна нри пласирању свога новца, бирајући своје ангажмане, тако да у случају наглог одлива својих улога може и она брзо и лако повући своја потраживања, а да тиме не произведе дубље потресе целокупне народне привреде. Стога она не може давати инвестиционе кредите ни у какву сврху, нити кредитирати заводе који се ангажују претежно у дугорочне инвестиције (индустриска, шумска, рударска, грађевинарска, парцелациона и т. сл. подувећа). Отказни су рокови за кредите код Поштанске Штедионице обично 7—714 дана, а у ређим изузетцима месец дана, а врло ретко код мањих новчаних завода и код мањих ангажмана до два месеца. Ови кратки отказни рокови као и држање знатних касених готовина неизбежни су за одржање потребног ликвидитета Поштанске Штедионице. И докле год Поштанска Штедионица буде радила скоро искључиво са улозима по чековним рачунима, без икаквог свог сопственог капитала, п са једним минималним резервним фондом, она ће се морати при давању кредита руководити искључиво обвирима своје ликвидности, а тек у подређеној мери моћи ће уважавати и друге захтеве и обзире.

И ако врши све своје услуге пословном свету по врло ниским тарифама, и ако даје прикупљене улоге по тако ниској каматној стопи својим дужницима, ма да и сама плаћа на њих камате својим улагачима, По-