Економист

315

Београдска Економска Ревиа

ва француском и на енглеском језику Београд. Палата Руски Цар. Уредник : Др. Д. Стошовић, (Цена 160 динара годишње).

У бр. 11. нашега листа донели смо мишљење познатог еглеског стручног листа Тће Ешапсјта! Типез о „изузетном недостатку предузимњивости код нас у обавештавању странаца о нашим приликама.

За целокупну област финансија и привредних односа ову улогу вршила је у току од 2 године Га Revue Eeonomique et Financičre de Вејстаде под уредништвом Дра Д. Мишића. Морамо стога поздравити, да. је Београдска Економска Реви-а попунила празнину, која би неминовно настала, када је јула месеца ове године публикација Д-ра Д. Мишића престала да излази.

Уредништво нове Реви-е износи, да се њен задатак састоји у објективној пи прецизној информацији о привредним приликама у нашој земљи а у циљу да се за ове прилике повећа интересовање у иностранству.

Међутим нови часопис у првим својим бројевима 1/2 и 3, који су до сада изашли, доноси оригиналне чланке као и статистичку информацију, које могу да буду од већег интереса за сваког, ко се интересује привредним приликама у нашој земљи. Довољно је навести, да о здравственим задругама пише Др. Л. Прохаска, о железници Београд—Сарајево— Сплит — инж. С. Сиришћевић и о Дирекцији за Пољопривредни кредит — Др. М. Ђорђевић.

Проф. Петар Рудченко износи подробне податке о динару. Графички је представљен на упоредној табели садањи однос главних валута (франка, немачке марке, пољског злотог, чехослов. круне и т. д.) према паритету. Ал. Вегнер прерачунао је индекс Привредног Прегледа према долару и констатовао је, да наш индекс »у злату« за август месец износи 132,1, дакле испод индекса Енглеске, С6,А. ОД. и т, д. Анализом индекса за поједине групе продуката долази се до закључка, да овакво ниско стање тоталног индекса зависи од ниских цена за пољопривредне продукте, стоку и воће, док је напротив индекс индустријских продуката == 150,4.

Обраћамо пажњу заинтересованих на чланак проф. Шеншина о експлоатисању шума као и на статистику нашег саобраћаја, која износи провиворне резултате нашега саобраћаја за друго тромесечје 1926 године и која се први пут објављује у новој Ревији.

ЗећтоПек5 Јаћећисћ Ни безе већилв, Мета пе und Volkswirtschait, 51 Jahrgang, |. Нен. 1927.

Овај добро познати лист ступио је последњом својом свеском у 51 годину свога падања. Случајно он доноси, на уводном месту овога јубилејнога броја говор, који је одржао проф. Минхенског Универзитета Валтер Лотц А новембра 1926 године поводом 150-годишњег јубилеја од дана, када је објављено чувено дело Адама Смита о »Богатству народа«. Други