Економист

246

бања цена и т. д. Онде где обично посматрање не види ништа друго до замршени сплет у коме се посматране јединице као под дејством пуког случаја налазе без икаквог приметног реда. статистика открива известан поредак. Она целисходним сврставањем истих или сличних обележја појединих посматраних случајева сређује ту непрегледну грађу која се добила снимањем у веће или мање групе, према томе каква је сврха дотичне статистичке операције. Тако се место оне привидне збрке добије најпре извесна општа бројна слика, која је лако прегледна и у којој даљим научним обрађивањем те грађе откривамо правилности у распореду и законитост у развоју појаве. На тај начин долазимо до сазнања чега има »сталног и правилног у променљивости појава, као пи променљивог у њиховој привидној једноликости«, мерећи и изражавајући бројевима ту сталност односно променљивост (варијабилност или мутабилност).

Статистика се поглавито бави испитивањем јаче или слабије функционалне зависности појава. Поред тога она врши само просте констатације чињеница, што је често довољно за наше практичне потребе.

Фернан Фор каже: да статистика истражује »односе коегзистенције и сукцесије довољно сталне да смемо веровати у њихову нужност«. Статистика према томе проучава стање колективних појава (социјална статика) и њихов развој (социјална динамика)“.

На основу сређених нумеричких података, статистичких исказа о колективним појавама (чињеницама, догађајима) које нам добро организована статистика обилато пружа, долазимо логичким расуђивањем, научном анализом, до закључака о природи тих појава које нас интересују. Како све наше знање по природи ствари има више мање шематски карактер, пошто наш ум не може да обухвати сву неразмрсиву сложеност стварности, морамо се често задовољити у својим истраживањима само тиме што бар у главном можемо тачно назрети опште контуре стварних односа у друштву или развојне смернице оних појава које проучавамо.

Ти нам закључци најзад дају полазну тачку за нашу свесну, смишљену акцију у смислу остварења оних циљева које себи

1 Бетпапа Faure, Elements de statistique, Paris 1906. crp. 58—59.

> В.А. А. Кауфманљ, Теорза и методв: статистики, Четвертое изданје, Москва 1922. Част перван, глава первал.