Економист

355 само као саветодавну власт, не би заиста било од тако рђавих последица. Али за то нису потребни увек представници свих ресора, свих привредних комора и т. д. Може се план рада за једну управну грану утврдити једанпут с обзиром на дуги низ година. Једанпут утврђен, план рада ва пољопривредну статистику обухватио би, на пример, један већи периодични попис из те области и сабирање текућих података за пет или више година. Комисија која би утврдила тај план рада, не би требало да се сазива за тај период времена сем у случају да наступе непредвиђене околности које би изискивале промену одн. допуну самог плана.

Руковођени тим идејама, редактори пројекта су истина одбацили намеру за установљење сталног статистичког одбора, али су прихватили један институт који се може да означи као сурогат тих одбора. Он се садржи у овој одредби :

.

„Генерални Директор Државне Статистике може у појединим случајевима за поједине гране привреде и администрације, а нарочито кад се то тиче пројекта за нова статистичка снимања која би се имала унети у програм рада за наредну годину, позивати с времена на време у стручне комисије, ради дискутовања питања и сарадње на њиховом извођењу, директоре и начелнике оделења појединих Министарстава, представнике, науке, трговинских, индустријских и занатских и радничких комора, земљорадничких и других корпорација и установа.« (чл. 21 пројекта).

Према тој одредби, нема самосталних статистичких одбора, али, повремено, кад захтева потреба, састајаће се специалне (стручне) статистичке комисије. Њихове одлуке нису правно обавевне, али њихове добре одлуке тешко бе моћи, са моралног гледишта, директор да не усвоји. Да ли постоји потреба за савивањем тих комисија, цени директор. Исто тако он одлучује и ко има да буде позват за њиховог члана. Да би се избегла свака непристрасност, ми мислимо да би боље било кад би се директор обраћао министарствима, университетима одн. привредним корпорацијама па да оне одреде своје представнике, не да их директор поименце позива. У том смислу би требало исправити редакцију чл. 21 пројекта и учинити је јаснијом.

Није само наша вемља која има намеру да укине сталне статистичке одборе. Проф. Цан констатује да су они уопште извршили своје и сада само сметају правилном и брвом отправљању послова: »По досадашњим искуствима, статистички савети (у смислу одбора, Ветабе) не изгледају више савремени... Ради тога су ти савети изгубили њихову практичну вредност у државама са добро консолидираном статистиком, и замењују