Економист

476 ОУ ЗЕРО K А а Пева та 281.806.48 597.223.78 1897 San. adKJ E ao caRa i atak GLE KR сл не 118.334.72 502.322.68 TOODO 55 ada o. a PA Or S LR OI LI SOON #689.932.59 512.739.1& “BO() RS as Sana. UNSRsađe тј ЛЕО и 506.454.90 520.456.48 У ита e OTO. RR ONE OJ. 524.552.52 562.967.36 1903 ano ата но Ене 583.828.17 602.342.38

Према томе би се мишљење, у осталом врло јако укорењено, као да је пшеница по ослобођењу Србије од Турске тек себи пута прокрчила, да је за време Турака кукукуз у Србији био искључиво хлебно жито и na jem данас у превази као људска храна, имало да корегира и да се сведе на праву меру, бар с погледом на изложене статистичке податке.

Имали би свега две напомене овој књизи да учинимо; прва је у томе: да се у јужној Србији, поглавито на Косову и око Косова, рани кукуруз зове скорозрелица, а не скорозрелаш (стр. 18); друга је у томе: да Паја п Благоје Тодоровић у своме делу Гајење пољскит усева за кукуруз пућ веле да је пореклом од Пећи, а г. Николић вели : да је »укрштањем пињолета са банатским постао пући«. Потребно је, међутим, било у овоме делу осврнути се на тврђење Тодоровића и заузети гледиште према њему, полемисати и обарати тврђење њихово.

Што се тиче порекла и распрострањења кукуруза, мишљење је г. Николића, у главном, тачно. Ја бих томе, како се он распростирао, имао да додам још неколико података, који би, држим, ствар могли само разјаснити донекле.

Држи се, на пример, да је кукуруз пренесен у Јевропу 1585 године. Интересантно би било утврдити: коме језику припада, или како је постало име кукуруз. Већ тада би нам било знатно олакшано испитивање о томе: одакле је он првобитно дошао у земље, у којима се кукурузом зове.

У Русију је, изгледа, кукуруз сасвим позно доспео. О томе Д. В. Феодоров, у своме делу Кукурузи и сорго, вели ово: »Кукуруз, који се зове још и мајс, пшенимка, папушка и таенка, а у Бесарабији благословено мсито пренесен је у Јевропу из Америке, где је био распрострањен, поглавито, у Мексици, Перу и на Антилским острвима. Прво се то жито појавило у повртњацима и у пољима Шпаније, Италије и Француске, а затим, простирући се постепено по обалама Средоземног Мора, пробило

е у унутрашње области Јевропе, а потом је пошло и даље на исток чак до Индије и Кине. У последњим земљама је кукуруз био познат још при крају ХУТ. века; у средњој Јевропи је спочетка био чувен под именом италијанског осита ; под именом кукуруза постао је познат у Угарској и у подунавским кнежевинама. У областима Јевропе је кукуруз с 0собитим успехом распрострањен у Аустро-Угарској и подунавским кнежевинама, одакле је прешао у Молдавију, а затим и к нама у Русију; с почетка у Бесарабију, а потом у Херсонску губернију и у Подолију. У прву од тих области је кукуруз био уведен у почетку ХТХ века ; увео га је молдавски кнез Маврокордато, који га је енергично и чак уз припомоћ врло строгих мера распростирао на својим поседима. До увођења кукуруза у Молдавију и Влашку (садању Румунију), тај природним даровима богати крај је вло често страдао од озбиљних гладних година«.

Тако га и г. Николић на неколико места назива.