Економист

690

по царинском закону. Слаба страна решења царинарнице у Осеку састоји се баш у томе, што је царинарница, констатујући да се дело за које се оптужени оптужује не може потпуно стриктно подвести под чл. 145. цар. зак., ипак зато нашла да оптужени мора бити кажњен, пошто је његова радња недозвољене природе. Из овога излази, да је сама царинарница као једна врста фискалног суда, сама изнашла једну врсту царинског преступа која није предвиђена позитивним правом. На тај начин, управна власт се огрешила о чл. 8. Устава пи Мин. Финансија разматрајући решење царинарнице морао је о овом водити рачуна, па је у главном зато и министарско решење противно закону, и то је један од најглавнијих разлога са којих је оно имало бити поништено. Др. Д. Д.

Неколике напомене о питању наше валутне реформе

У првој половини ове године изашла је ив штампе књига управника белгијске Националне Банке, Луја Франка, о новчаној стабилизацији у Белгијц. Ближе изучавање историје ове новчане реформе намеће се не само са теоријског но и са прак тичког становишта. Као што је познато, Белгија је покушала два пута, да спроведе стабилизацију франка. Први од ових двају покушаја апсолутно није успео и нанео је само велике штете, док се за други покушај после нешто више од полугодишног трајања може признати да је успео. Историја ових покушаја показује јасно с једне стране учињене грешке приликом провођења стабилизације, а с друге оне неопходне услове који имају да обезбеде успех новчане реформе. Историја ове новчане реформе у Белгији мора јако ваинтересовати све оне државе, које још нису коначно регулисале своју валуту. У таквом се положају налази и Краљевина С.Х.С. јер би требало да и она од послератних услова новчане привреде пређе на услове, који су основани на сталној новчаној јединици. Економска радиност земље може дати највеће резултате без ивлишшних губитака своје снаге и богатства само на основи правилног новчаног важења.

Прво питање, на које се нису још сви сагласили јесте : да ли се МОРА тежити за ревалоризацијом динара или се динар може стабилизирати на сада утврђеном нивоу курса. Ово питање ревалоризације или стабилизације не може се решити подједнако за све вемље. Његово решење зависи с једне стране од степена пада валуте дотичне земље а с друге стране од њених финансијских и економских услова и односа са другим земљама.