Економист

694

_мену Народној Банци, чиме би се ослабила њена метална подлога. Овај услов није апсолутан јер осим обичног срачунавања количине новчаница, неопходно је још узети у обвир и брзину њиховог циркулисања и постојање њихових сурогата као меница, чекова и т. д. Затим овакво сравнивање количина из времена пре и после рата могуће је само у вемљама. као што је Белгија, где се није променио карактер народне привреде у току последњих година. Друкчије је код држава. које су младе у економском погледу као на пр. Краљевина С. Х. С. где су велике промене у народној привреди морале јако утицати и на новчани оптицај.

У периодама од 10 година у ранијој Србији било је у течају просечно новчаница

1593—1902.......... S 30,450.000.0001) -10 5 SSS: 8: 45,570.000.—

Из овог прегледа види се да се просечни контингенат новчаница у течају у периодима од 10 година повећао са 50%. Просечно пак у 1912 год. било је новчаница у течају 62,340. 000 а концем исте године 72,300.000.—. Полазећи од те највеће цифре а имајући у виду горе изражено периодично повећавање од 50%, може се рећи, да би у Србији године 1927. контингенат новчаница утечају износио 126,500.000. Ако пак узмемо у рачун становништво. у данашњој проширеној Краљевини С. Х. С., које је четири пута веће од становништва у предратној Србији, контингенат новчаница у течају 1927. год. имао би да изнесе 506,000.000.

Ова је цифра близу оне коју стварно износи данашње стање новчаног оптицаја (!. јануара 1927.: 5.283 милиона динара), ако се иста сведе на предратну вредност динара, т. ]. подели са 11.

3. Али највећи значај за сталност валуте има стање платHor биланса. да нашу Краљевину, чија је задуженост, осим последњмх двају зајмова, спољна и која осим тога има доста велике трошкове ван земље, а узимајући у обзир и то, да Краљевина С. Х. С. нема капитала позајмљених иностранству, нити трговачке флоте, — трговачки биланс је од највећег значаја. Но на жалост после 1924 године, чији је Оопланс био повољан, идуће године давале су само мале вишкове.

Од других позиција активе у билансу морају се навначити

приходи од туризма, пошиљке новца од емиграната (прошле године 13 милиона динара) и прилив страних капитала. Стварање особито повољних услова ради развијања ових партија активе даће потпору курсу динара, па онда уласком страних капитала у трговину, индустрију и железнице ови ће капитали, повећавши производњу, бити од доброг утицаја и на

трговински биланс. · Дим. Никифоров.