Економист

693

ције, чији је смисао и значај у томе, да чисто емпиричким путем ревидира, пре законодавног утврђења вредности валуте: да ли изабрани стабилизациони курс одговара привредним и финансијским условима земље.

Ову периоду ревидирања већ је Краљевина С.Х.С. прошла. Од друге половине 1925. год. курс динара на Циришкој Берзи стоји између 9,10 и 9,20 шв. фр. за Пра. тако. да се, просечно узето, курс динара држао на висини 9.13 и овај курс према мишљењу Народне Банке (види извештај Народне Банке 1926. год.) одговарао је унутарњој вредности динара. У случају да се курс динара утврди на овом нивоу, динар не“ би могао остати као новчана јединица, која би сре онда морала фиксирати нова. Ради избегавања поремећаја у ценама и обрачуна у земљи, желети је да се изабере нова јединица, која би била равна 10.— данашњих динара.

Од утврђивања курса зависи питање одговарајуће суме металне подлоге у Народној Банци, јер по њеном статуту Народна Банка мора имати покриће у висини :/, издатих банкнота. Наравно обрачун металне подлоге при девалвацији мора се извршити по девалвираном курсу. Према обрачуну Др. И. Белина (види »Економист« за април 1927) покриће у Народној Банци на дан 1. јануара 1927. год. износила је, по данашњем курсу динара, 30.7%. Ако се одбије сребро (на 192 мил. динара) које се у данашње време може рачунати као сумњиво покриће, то се проценат покрића смањује приближно до 25%. За последње време метална подлога повећала се за 100 мил. зл. динара, који су били добијени од стране Министарства Финансија и Хипотекарне Банке по америчком вајму, и који су били унети у Народну Банку. Еквиваленат ових златних динара одобрен је рачуну Министарства Финансија и Хипотекарне Банке и када са овим динарима буде диспонирало у већим сумама повећаће се, у одговарајућој размери, и емисија бакнота. У сваком случају метална подлога тражи допуну, при чему би неопходно било да би иста у прве године реформе износила 40% емитованих банкнота. Ради тога држава мора закључити зајам, чији ће се остварени износи предавати Народној Банци, исплаћујући на овај начин, у висини закљученог зајма, део свог дуга Народној Банци. Како се из горе наведеног срачунавања види овај зајам неће бити одвећ велики.

Као допуна овог обевбеђења служиће они интервенциони кредити, који су били приликом путовања управника Народне Банке у Париз и Лондон обећани Народној Банци од стране иностраних емисионих банака.

Приликом утврђења курса стабилизације у Белгији било је још узето у обзир, да обим новчаног важења после реформе одговара ономе који је постојао до рата. Постојала је опасност да у случају, ако количина банкнота буде прекорачила потребе становништва, да ће се овај вишак презентирати за раз-