Економист

692

година, које су још свима добро у успомени, када су буџетски дефицити код многих држава изазивали зајмове код емисионих банака, што је било узрок инфлације, не треба нарочито истакнути неопходност уређења државних финансија. Према податцима Министарства Финансија остварени приходи, почевши од 1923. год., нису само покривали стварне трошкове, него су давале остатке. Без завршних коначних рачуна тешко је казати у којој су мери ови трошкови, који нису били спроведени, представљали реалну штедњу, а не оптерећење следећих буџета или повећање летећег дуга. Дакле постизање стварно уравнотежених буџета стоји још као најтежи и најглавнији задатак будућности, али горе наведени неучињени трошкови прекидање са зајмовима код Народне Банке јесу без сумње велики успеси Министарства Финансија у овом правцу.

Питање буџета стоји у вези са још нерегулисаним ратним зајмовима и са зајмовима који су прешли на Краљевину СХС од бивше Аустро-Угарске Монархије. Краљевина С. Х. С. закључила је по питању ратних дугова споразум са Сјед. Амер. Државама.

Одређење коначне висине горе поменутих дугова и реда њихових исплата неопходно је ради обрачуна будућих годишњих исплата. Осим тога споразум, који би био постигнут у том погледу са Француском п Енглеском омогућио би Краљевини страни кредит. Како се види из реферата управника Народне Банке о његовом путу у Париз и Лондон, обратио је директор Енглеске Банке своју нарочиту пажњу на неопходност регулисања ових дугова.

Што се тиче летећег дуга то исти у Краљевини С.Х.С. нема исти вначај као у Белгији и Француској, где се летећи дуг закључивао у краткорочним обвезницама државне благајне, које су били у промету у рукама грађана и могле бити презентиране на исплату. Када се поднесу велике количине ових бонова, постају неопходне ванредне емисије банкнота, што може упропастити целу новчану реформу, као што се десило у Белгији код њеног првог покушаја стабилизације франка.

И ако летећи дуг Краљевине (С. Х.(С. нема тог значаја, ипак мора бити регулисан и морају се наћи извори за његово покриће, јер ће иначе увек висити над буџетом као Дамоклов мач.

2. После уређења буџета и државних обавеза мора још бити решено питање одређивања курса стабилизације. Овај Куре, како се то само по себе равуме, не може бити одређен самовласно. Одређење ниског курса изазвало би девалвацију новчаног капитала земље, што неби било правично. С друге стране одређивање високог курса изискивало би велике трошкове ради његовог одржавања, а у унутрашњости вемље: могло би изаввати привредну кризу, те на крају крајева упропастити целу реформу. Према томе уобичајено је да се пре легалне стабилизације прође предходно стадијум фактичке стабилиза-