Економист
716 РЕН 3
шкоће отпадају саме по себи, када се усвоји једно овакво гледиште. Тако на пр. не би могао, како ми то мислимо, бити надлежан за суђење онај исти суд (друге инстанце) који је по уставу надлежан да даје претходно одобрење. Нека питања, као питања о 5-у !. реченог закона остала би у важности, јер нису у супротности са уставом. Иначе остаје савршено могуће да судије одговарају само за 4ојшз и сшра Јава пошто се не може узети да је устав регулисао и питање кад (под којим условима) одговарају чиновници и да га је решио у истом смислу, — што ћемо доказивати у засебној расправи.
Друга је ствар да ли је тај закон бољи или гори од чл. 18 Устава са правнополитичког гледишта. (О) томе смо већ напред дали свој суд. |
5. Ако чл. 18 Устава тражи да радње буду противправне то још не значи да он тражи да ће држава одговарати само у случају кад органи буду криви и лично одговорни. Факта, ради којих држава одговара, нису само кривице њених ортана, које им се уписусу и за које их држава накнадно може тужити. Поред њих постоје кривице за које органи не одговарају правно. На првом месту то су кривице, које су нумене при послу, кривице непзбежне код сваког нормалног човека, и које се због тога не уписују чиновнику већ држави приликом чије функције и у чијом интересу се дешавају такве кривице. Одговорност чиновника и за такве погрешке парализирала би њихов рад, пошто би морали бити јако опрезни. Како се то правда у опште, и на посе са гледишта једног позитивног права, које не предвиђа изрично ослобођење чиновника од таквих кривица — то може бити веома деликатно питање. Према трећим лицима то остаје противправни акт, одн. један погрешан акт, али у односу према држави то није. Нема сумње да ће се то објаснити такође начелом ризика али детаљно 06јашњење боље је оставити за чланак о одговорности чиновника. Да будемо ехваћени правилно, навешћемо као пример да има на пр. један нужан проценат погрешака при откуцавању телеграма или при бројању новца. E:
1 Проф. Крек, који иначе изгледа стоји на гледиште да је 5упdikatsgesetz уставан, јер не поставља никако његову уставност, обратио је пажњу, оштроумно у колико је то могуће, на сва питања одн. тешкоће moje ce jammajy. Organizacija sodišč po najnovejšem zakonskem пасте, Ljubljana 1928, st. 1841—1%29.