Економист

717

Али ту иду такође и они случајеви, где нема у ошите кривице чиновника.

Постоје, на име факта, ради којих не може нико бити крив. Осим погрешака, од којих се органи ослобађају зато, што су то погрешке нужно везане за посао (тако ца се због тога преносе на правно лице) и о којима је напред било речи, има погрешака које су неизбежно везане за организацију или за државне потребе. Тако на пр. немогуће је утврдити ко је од органа учинио један деликт, пошто је, практично, немогуће организарати једну сигурну контролу. Гакав је случај са војницима који пролазе један за другим (у рату) и нанесу штету у становима где су били смештени по реквизицији. То би тако. рећи била одговорност везана за егзистенцију или суштину правног липа. i i

Интересантно је напоменути, како у Француској судови урачунавају у погрешку јавне службе, државе, када одбијање. извршења једне судске одлуке не долази само од једног административног изолованог чиновника већ од једне групе, нарочито од изборне скупштине. Тако на пр. један председник општине одбије да изврши судску одлуку, и у свом отпору, он је подржаван од општинског одбора. Државни Савет сматра да је новчано одговорна сама држава. Напмоџ,богат у идејама и окретан у тумачењу, сматра да у таквом случају председник, само ако је, по његовом мишљењу, уживао потпоре не. само. од одбора већ и од становништва, врши једну »природну« функцију (т. ј. он својом функцијом не врши закон него потврђује солидарност комуналне групе и њених органа), и за то је само. тело одговорно. Ми бисмо рекли, ту општина одговара, јер су сви трађани извршили један такав акт, а они су ти који чине; прави субстрат и смисао општине. Случај, који ту имамо, такав: је да су сви криви, али да баш зато у том моменту лична одговорност се жвалштативно преображава и постаје општа. Како би оваква једна одговорност имала да се обележи у односу на одговорност по ризику и на одговорност колективну, морамо то пустити по страни.

Али питање, ва нас важно, јесте да ли одговорност државе: може да иде још и даље, тако да би држава одговарала и за административна акта највиших државних органа, као и за законе, кад су они такви, да не пружају довољно гарантије;

1 Jčeze Principes I p. 299. B.my m aa O p u y-a: Note dans бреу, 19113—4137 .