Економист

728.

томе да су засноване на уставу!. У таквој теорији има истине, што зацело постоје извесна акта, која су дата уставом, и која не могу бити ограничавана обичним законом, и то баш акта владе. Али то је сав значај тога да су заснована на Уставу и, сем тога, таквих аката може бити и код судске власти, мада у мањој мери. Овакво равликовање по нашем мишљењу може имати важности по природу органа, јер има органа који су засновани на уставу непосредно или по начин како је извршено организирање државне власти, при чему влада једна условљеност у погледу тога шта ће пре а шта доцније доћи. Не може међутим имати битне важности у погледу вредности аката (је су ли она у сагласности с правом или су противправна), њихове садржине (у колико су органи слободни) m одговорности државе. — Друго је пак тачно из разлога, што Устав може лако наћи за потребно да извесне акте стави под судеку контролу — дакле у суштини из истог разлога. Разлози, вбог којих се нешто изузима од судске контроле пли ставља под њу, не поклапају се са јерархијом нижег и вишег акта.

Не мора бити речи само о индивидуалним (административним) актима, већ такође и о општим актима, т.ј. може бити речи п о томе да суд примењује директно извесне уставне прописе. Ствар је добро позната кад се ради о примени закона, па се испитује њихова уставност. Али ствар није довољно расветљена кад нема претходног законског прописа. Ни где не стоји у Уставу да мора увек бити закон оно што мора суд примењивати, тако да је могуће да суд примењује и уставни пропис онде где би се Устав могао у својој садржини употребљавати. Зато је само потребно да је закон одређен до извесне границе. Практично је тешко одредити ту границу на један прециван начин, пошто су закони по својој садржини више или мање општи и по томе више или мање одређени. Због _ тога ту игра улогу и воља законодавца (уставотворца) и интерпретатора, јер се граница може повући и мало више и мало ниже, и овде и онде. У овом конкретном случају изгледа да је потребно да се он сам ва себе разуме, да садржи сам за себе једну мисао — што чини претходни услов увек и свуда, и, ватим, да се зна који је суд надлежан. Знати пак ово, није тако тешко како то изгледа. Пошто су административни судови ограничени на поништавање аката, то-ништа друго не остаје него да су надлежни за накнаду штете редовни судови. У осталом,

1 Твопе сепегаје, [. Без асјез de gouyvernement.