Економист

707

може бити ивиграна, и кад он не би био дужан да послуша незакониту заповест, и да је држава у чистој штети. Ове чињенице се не могу порећи, и због тога би наш законодавац имао да се потруди да одговорност чиновника организира тако, да она може, бар у неколико, да паралише горње опасности. Средства за то су, ако се оптужба чиновника повери органима који имају положај који би био независан као и судски (што није можда лако извести) и, ако се цивилна одговорност министара еманципује од политичких органа. На тај начин се цело питање претставља као питање еманципације државне администрације од политичких фактора, оно велико и крупно питање пред којим стоји модерна демократија, и с друге стране, може бити као питање одговорности Министара, као глава администрације. ј

Свако друго средство које би могао употребити законодавац или не би пружало жељене ревултате, као на пр. асбо раршатв (да тужбу може поднети сваки грађанин) која би изазвала вероватно шиканирање чиновника или не би одговарала духу судског поступка и судске организације, као на пр. ако би се узело да сам суд по званичној дужности суди чиновнику и да, постављајући питање о одговорности државе, постави истовремено и питање о одговорности чиновника. Али ни прво поменуто средство не би одговарало духу принципа на којима почива државна организација. Таква једна actio роршатв не би значила само колаборацију појединца на државним функцијама већ неку врсту контроле народа над владом, коју он врши данас преко парламента. — Једино озбиљно средство би било, кад би се створио један нарочити фонд чиновника за одговорности по начелима осигурања. Тиме би се истовремено не само осигурала држава већ и појединци, да би могло бити речи о непотребности да држава одговара. Али, остављајући на страну испитивање техничке могућности извођења — за које нисмо надлежни =, питање је дали је то могуће данас изводити кад је чиновник слабо плаћен.

2. Оваквим решењем појединци несумњиво добијају врло много. (1) Њихова права су обезбеђена потпуно, пошто нико није тако сигуран платац као што је држава. Што се тиче њене финансиске моћи, можемо овде поновити само оно, што је скоро рекао француски писац, (Соћ: »Ако је држава довољно јака и моћна, ништа је неће спречити да она узме на свој рачун нак-

45%