Економист

708

“ наду свих штета проузрокованих њеном активношћу. То је посао опортунизма. «!

У погледу обавезе пак можемо поновити оно, што смо већ. рекли ми сами у својој расправи О одговорности дросаве по принципу једнакости терета: »Држава остаје дужна, и кад. нема финансиске могућности. То. што нема финансиске могућности значи само да држава води рђаву финансиску политику или да њени закони нису добри. Треба да буде један анормалан момент у историји државе, једна велика криза, једно растројство државне власти па да наступи једна права, апсолутна немогућност. Треба дакле да држава банкротира. Ме ђутим још увек остаје и поред тога питање да ли су тиме поништене обавезе државе, — које ми овде не можемо расправљати. (= Управо ми морамо да стојимо на овом гледишту : бев тога ми бисмо поставили ствар на једну врло несигурну основу, у првој линији на добру вољу оних који воде државну политику. Ту се не може говорити ни о стању нужде, јер овде је то ствар мера које ће предузимати држава путем правног поретка, и њене добре политике овим путем, а не некакве неотклониме нужде. Овде примити стање нужде значи примити стање нужде као разлог да се уставни прописи не примењују у извесним ситуацијама. То пак, као што смо видели, претставља у својој суштини једну контрадикцију са правним поретком.

(2) Ув ову главну корист иде и једна споредна. Поступак је упрошћен, пошто се појединац директно обраћа држави, од које може да наплати потпуну накнаду.

Оваквим једним решењем се у ствари води рачуна о трећим лицима која ступају у односе са једним лицем, државом, у чијем интересу се доносе правна акта, т. ј. загарантована је већа сигурност или већа солидарност међу члановима. То пе значи да је такво решење могуће само у солидаристичком систему (у систему у коме место слободе заувима централно место опстанак индивидуе), нити је то с друге стране карактеристика. ва тав. универвалистичко схватање које полази од факта да је човек социално биће. Ово решење може да постоји подједнако у једном пндивидуалистичком и једном солидаристичком систему и не тангира питање да ли индивидуалистичко пили солидаристичко гледиште објашњава право. Али ипак оно значи

1 Got: La responsabilite civile des fonctionnaires, 1922, p. 245.

2 ст. 939

“SoS.