Економист

709

један виши ступањ солидарности у индивидуалистичком систему и једно нужно решење у солидаристичком. Отуда су за њега оне политичке групе, чија идеологија носи солидаристички карактер. Но како ово решење значи, у колико је било за њега потребно еманциповање од идеје суверености и власти, доследно извођење идеје легалности и доследна заштита индивидуалних права, то су ва њега и оне политичке групе које се боре за рационално спровођење идеје демократије. Али у интересантној ситуацији се налазе социалисте које у држави тледају класну институцију. Она би несумњиво имала интереса, у колико је у питању њихова политичка акција (штампа, зборови) која је изложена нападима полиције. Но с друге стране накнада штете коју они добијају треба да има извора у експлоатацији једног народа, т. ј. она није никако накнада оних који чине противправне радње. Они су дакле у ситуацији да бране један систем, и ако су против њега, да га бране зато, што им је потребно за развијање акције да раде слободно. Али то је карактеристично за њих. Они су на крају крајева, принуђени да бране сигурност у једном поретку, пре свега то, због тога и да траже одговорност, ма како то изгледало у резултату. Та сигурност се постиже, кад се систем правне државе доследно до краја изведе. Наравно, кад се узме у обвир да њихова теорија може више или мање да одговара стварности, њихов интерес је сасвим разумљив, па и њихово држање.

Овакав систем, који ми овде заступамо, назива се системом гарантије“ (ЕЛтлапх). Против њега се наводи најпре то, да он није довољно правнички, јер заборавља на то да одговорност државе има свој засебан основ, различит од основа одговорности чиновника која се односи на исти факт. Што се тиче овог аргумента, нама изгледа да он није ни од какве одлучне важности и да значи само стављање формалних момената изнад материалних. Одговорност државе има основа у начелу ризика. Ово начело пак значи у ствари да је ради обезбеђења интереса трећих лица, целисходније и правичније да она сама одговара за акта својих органа, што ће“рећи да се у целој овој ствари, с обзиром на суштину и смисао принципа ризика, има да узме као боље решење да држава одговара као гарант. Основ одговорности се не може посматрати на један чисто апстрактан

1 В. Стенографске белешке о раду Уставотворног Одбора. з

2 То иначе не мора бити у једном погитивном праву, и закону могу лако водити рачуна о томе.