Економист

MR | 783

цуског језика, наставом осталих предмета на пољском језику. Кандидати за наставнике имаће исте плате и награде као и француски наставници по приватним школама, а бираће их послодавци преко једне приватне испитне комисије, којој ће исти бити препоручивани од стране Пољског Министарства Просвете п Вера.

2. Конвенције о Осигурању у несрећи. ~

Овде треба цитирати на првом месту декрет федералног савета Heмачког Царства од 22 фебруара 1906 год. који се односи на белгиске раднике, и по коме су укинуте рестриктивне одредбе немачког законодавства 0 осигурању у погледу белгиских поданика, чак и у случајевима када интересенти не станују стално на белгијској територији, која се на основу резолуције федералног савета од 18. октобра: 1900. год. сматра као »погранична територија«.

Сличан режим установљен је и у погледу Луксембурга, који се по једној наредби федералног савета сматра цео такође као »погранична територија«. Обратно, ово је учињено за немачке раднике у Луксембургу

Уговор од 2. септембра 1905. 20д. између Немачке и Луксембурга има за циљ да уреди сукоб законодавства, утврђујући принцип, да се има применити законодавство места где се несретни случај догодио, и уређује положај предузећа која имају своје експлоатације у обема земљама.

· Уговор од 27. августа 1907. између Немачке и Холандије сличан је такође предњем уговору. Он уређује ситуацију предузећа која раде у обема земљама, и утврђује принцип територијалности закона о осигурању за несрећу. Свака филијала сматра се као независно предузеће, са изузетком »покретног дела« саобраћајних предузећа, и за сва остала предузећа чије трајање не прелази 6 месеци. У ова два случаја важи принцип законодавства места где је седиште предузећа.

Конвенција између Немамке и Белгије од 6. јула 1912. год. предвиђа исти принцип као и горе. У погледу државних, провинцијских пи општинских предузећа, као и јавних агената у служби ових, примењује се законодавство земље у којој је седиште предузећа. То исто и за »покретни део« саобраћајних предузећа.

По овој конвенцији, кад су у једној од двеју земаља дате хранарине као законска оштета, а ва несрећни случај чије последице треба да се уреде по закону друге земље, дужник је обавезан да врати поменуте хранарине. Кад несретни случај који се догодио на територији једне од ових двеју земаља треба да се уреди по законодавству друге земље, или кад је запнтересовано предузеће обавезно на накнаду само по закону једне земље, по овоме закону he ce уредити и акције за грађанску одговорност. Власти обеју земаља имају да пруже своју сарадњу и правну помоћ. Сва ослобођења фискалног карактера важе и за поданике друге земље. Исплату штете врши једна или друга земља, али су дужне да пружају узајамно потребна обавештења, Важност ове конвенције која је иначе услед рата била без дејства, продужена. је од стране Немачке чл. 289. Версајског Уговора. Допунском жонвениијом од 30. маја 1914. год. између Шемачке и Жоландије циљало се, да у чл. 3 конвенције од 27. августа 1907. год., између ових двеју земаља, буде унета и одредба, по којој је место становања осигураног лица од сада без важности, пошто се узима, да ако је једно