Економист

786

5. Конвенције о осигурању у болести.

У погледу овога питања национални закони, конвенције о оситурању уопште, и уговори о регрутовању страних радника предвиђају уопште потребне одредбе тако, да нарочитих конвенција ове врсте п нема, или ако их и има незнатне су.

6. Уговори о заштитити радника.

E И у овоме погледу конвенције су врло ретке, с обзиром да су закони о заштити радника више закони јавног поретка, који су одређени да се примењују на све оне који раде у једној земљи. Као пример ове врсте треба цитирати арашжман француско-италијански од 15. јуна 1910. r., који је на основу француско-италијанске конвенције од 15. априла 1904. Њим се уређује поглавито начин „задобијања радне књижице, запослење деце од 12 и 13 година, п пријем на рад у предузећима која су нездрава или опасна.

7. Конвенције у погледу једне одређене професије (поморци, рудари, пољопривредни радници).

Декларацијама између Данске и Велике Британије од 25. јуна 1883; са Шведском и Норвешком од 10. августа 1883 ; са Немачком од 31. марта 1885 ; и са Италијом од 21. маја 19885 предвиђено је, да кад један поморац уговорних страна, који је служио на броду једне од држава, буде остављен вбог бродолома или других узрока, било у трећој земљи или колонији ове, било у колонији државе чију заставу брод носи, влада ове земље дужна је указати помоћ овоме поморцу, док се не буде укрцао, или не нађе ново запослење, или до доласка у своју земљу, или у њене колоније, илш најзад до своје смрти. Да би уживао право на ову помоћ треба да поднесе тито пре доказе ; јеру случају да је напустио брод, или да је отпуштен вбог злочина или преступа, нема права на исту помоћ. Помоћ се састоји у оделу, издржавању, лекарској нези, лековима, трошку за путовање, п на случај смрти у трошковима за. погреб.

Сличан споразум вакључен је између Велике Британије и Италије. 8. јуна 1880. гор. Споразум између Данске и Велике Британије од 11 априла 1877, односи се на заоставштине помораца британских и данских ; а између Данске и Француске од 1. јула 1886. г. о исплати дуговања зараде данским и француским поморцима, као и о заоставштини умрлих помораца ових двеју земаља.

Сви ови двострани уговори које смо цитирали довде могу се сматрати као да интересују раднике шли извесне од њих, док ово неколико

„ што даље наводимо интересују све имигранте у опште.

8. Конвенције о заштеђевинама и новчаном преносу.

По споразуму између Француске п Белгије од 81. марта 1889. год. било је уређено, да: суме положене као уштеде, или у француским поштанским штедионицама, или у генералној благајни за пензије и штедњу у Белгији, могу на захтев заинтересованих да се пренесу бев трошкова из једне у другу, посредством поштанских администрација обеју земаља. Максималан ивнос суме која је могла да се пренесе била је 2.000 фр. по књижици. Новим споразумом 1897 гг овај је максимум снижен на 1.500 фр., јер је ову суму француски закон од 99. јула 1895. г. фиксирао као максимум за депозит.