Економист

785

у погледу старости и непрекидности службе, који се траже специалним законом о пензијама белгиских рударских радника, имаће права, сем тога, и на додатке како државне тако и потпорних благајни. Радници белгијски који раде у Француској, и који имају у 55 години свога живота или 30 година службе у француским рудницима са 7920 ефективних радних дана, или 30 година рада у Француској, од којих 15 година најмање у рудницима, уживаће под истим околностима као и француски радници додатке и повећања, како на терет државе тако и на терет ауто номне рударске пензионе благајне. За оне пак који, станујући у Белгији нису због овога могли да стекну право на пензију код нециопалне пензионе благајне за старост, повећања аутономне благајне одбијају се од пензије коју би имали заитересовани да су улагали суме предвиђене законом од 99. јуна 1895. Лица која неби имала, било у рудницима белгиским, било у француским 90 година непрекидне службе са најмање 7920 ефективних радних дана, или чије службе срачунате укупно у француским и белгиским рудницима достижу ово трајање, имају права на пензију, чији износ са додатцима на терет државе износи најмање онолико колико и најмања пензија утврђена неповољнијим законодавством. Пензија удовице заинтересованих радника утврђује се по законодавству земље која. је ликвидпрала и мужевљеву пензију, кад овај спада у категорију радника који имају 80 година рада у рудницима једне од ових земаља. Користи које предвиђа конвенција уживају и радници, који по њеном ступању на снагу испуне услове у погледу старости и трајања службе, а који су потребни за додатке и повећања. Удовице, чија he ce права тек јавити, уживају такође ове користи. Изузетно, уживаће ове бенефиције и радници који живе на територији земље где су престали да раде у рудницима у моменту ступања на снагу ове конвенције, а који испуњавају услове у погледу старости и трајање службе. Сви спорови у погледу примене конвенције решавају се преко једног или два арбитра.

4 Конвенције о осигурању против незапослености, им 0 помоћи незапосленим радницима.

Међу двостраним конвенцијама ове врсте треба цитирати конвенцију између Швајцарске са Немачком, Италијом, Луксембургом и Чехословачком. Нарочито између Швајпарке и Италије од марта 1921 год. По њој, италијанска влада осигурава швајцарским поданицима који живе у Италији реципроцитет у погледу помоћи у незапослености. Швајцарска са своје стране осигурава. помоћ у незапослености италијанским _раднидима који живе у Швајцарској почев од 1. јануара 1920. год. Италијански поданици који живе у Швајцарској примају у францима номиналну вредност помоћи која се даје у лирама швајцарским поданицима који живе у Италији (један фр. једна лира). Износ помоћи варира с обзиром на нормалну зараду, и то: до 4 фр. дневне зараде помоћ од 1.25 фр. ; од 1#—8 фр. помоћ од 2.50; и преко 8 фр. помоћ од 3.75 фр. Овај је уговор закључен на 3 месеца стим, да ако се не обнови, важи ће неограничено. Али се ипак може отказати у свако време, са откавом од 30 дана у напред.

У Немачкој немају права странци на помоћ незапослености, сем ако њихова отаџбина не пружа. помоћ исте вредности немачким радницима. Имају права на помоћ Аустријанци, грађани Данцига, Швајцарци, Чехословаци, Италијани, Јуксембуржани и Данци.

Економист 5()