Економист

Норвешке и Швајцарске одређује мере, које могу и треба да се предузму за заштиту странаца, чије доба старости захтева законску заштиту. По овј конвенцији старатељство једног малолетника уређује се по нациосналном закону. На случај да национални закон не уређује старатељство, дипломатски или консуларни представници могу га организовати по одобрењу државе чији је поданик заинтересовано лице, н по закону ове државе, ако се држава бављења малолетника томе не успротиви. Туторство се протеже над: личношћу и имовином заинтересованог лица. Изузетак је само за непокретности у случају кад могу бити пласиране пол специјални режим закона земље где се налазе.

Конвенција од 17. јула 1905. OP Француске, Немачке, Белгије, Италије, Холандије, Португалије, Румуније и Шведске односи се на старатељство одраслих слабих духом, или умно поремећених. По овој конвенцији, старатељство се уређује по закону земље чији је поданик заинтересовано лице. Локалне власти могу предузети извесне мере провизорне за заштиту личности и добра заинтересованог лица, но о томе морају известати државу којој ово лице припада. На случај да ова не одговори за време од 6 месеци локална власт има право да решава о умесности забране и старатељства.

5.) Конвенције о полицији и о пасошима.

Готово увек питање пограничне полиције уређује се двостраним уговорима. Изузетак је учињен на конференцији у Буенос-Аиресу у фебруару 1920, на којој су учествовале државе јужне Америке (Хргентина, Боливија, Бразилија, Чиле, Парагвај, Перу и Урагвај) која је имала за циљ да уреди питање узајамне заштите од нежељених исељеника. Један административни споразум био је потписан 28. фебруара 1920. год., који третира размену обавештења о претцима исељеника, и о кооперацији полиције Јужно-Америчких држава, у погледу ислеђивања преступа учињених од стране емиграната. По овоме споразуму уговорене стране се обавезују да узајамно достављају, и то стално, све податке који су потребни о једној опасној индивидуи. Ово нарочито у погледу осуда н истрага већ започетих. Конференција Друштва Народа од 21. октобра 1920. о пасошима, царинским формалностима и директ-картама усвојила је серију закључка, који теже за тим да изједначе законодавства у овоме погледу. Вредно је овде споменути и конвенцију о пасошима закључену у Грацу 27. јануара 1922 г., од Аустрије, Угарске, Југославије и Чехословачке.

та споменемо овде још и пасошну конференцију одржану у Женеви од 12—18 маја 1926 год. такође под окргљем Друштва Народа, која је донела масу резолуција о завођењу техничког побољшања у издавању пасоша интернационалног типа, продужења важности пасоша и њихове важности за све стране земље, смањивање такса и упрошћења контроле на граници.

6. Конвенције о сузбијању трговине белим робљем“

Неколико међународних конференција бавиле су се и овим питањем. Прва 1899, па затим 1902, која је довела до епоразума 18 маја 1904. По овом споразуму уговорне стране Cc?