Економист

= 855

обавезују: 1) да створг један орган који ће прикупљати податке по овом питању; 2) да заведу контролу у циљу проналажење заводника жена и девојака намењених проституцији; 3) да примају изјаве жена и девојака страних поданица, утврђују њихово стање, и истражују оне који су их навели да напусте своју земљу; 4) да овакве жртве кад су без средстава за живот поверава јавним установама за помоћ и приватним лицима, 5) да такве жене и девојке отпрема њиховим кућама, када буду тражиле да се рапатрирају, или када их траже лица којима оне припадају. Владе су се такође обавезале да контролишу агенције и бирое који се бавг запослењем жена и девојака у иностранству. Конференција из 1910 год. изменила је конвенцију из 1902 год. По овој конвенцији свака уговорна страна обавезује се, да на случај — да је њено законодавство недовојвно, исто измени. Кажњавајући деликт који се састоји у врбовању, завођењу или одвођењу у цтљу проституције жена и девојака, малолетних или пунолетних, уговорне стране су утврдиле једно исто доба старости за све земље на 20. година у погледу пунолетства и малолетства.

У 1913. год. била је још једна конференција, но због рата њене су одлуке остале потпуно неефикасне“ Са стварањем Друштва Народа одржана је 1921 год. једна конферендија, која је имала за циљ у главном да доведе до ратификације споразума из 1904 и 1910. год. Том прилико створена је и једна саветодавна комисија при Друштву Народа.

Одредбе које интересују специално исељенике, јесу оне из чл. би7. ове конвенције, а које гласе: „Конференција изражава жељу, да све државе усвоје, у питањима емиграције и имиграције, административне и законодавне мере за сузбијање трговине белим робљем. Она обраћа пажњу владама поглавито на потребу да се осигура заштита жена и деце кад путују сами, како приликом поласка и доласка, тако и за време путовања“. Чл. 7. гласи: „Конференција изражава жељу, да се позову надлежна међународна удружења у циљу да се споразумеју о мерама које треба да предузму ради осигурања путовања до места где одлазе, жена и девојака, које су протеране из једне земље, или немају дозволу за боравак.“

Записник ове конференције потписало је 32 земље, и то: Јужна Африка, Албанија, Немачка, Аустрија, Белгија, Бразилија, Бугарска, Канада, Чиле, Кина, Данска, Шпанија, Француска, Велика Британија, Грчка, Маџарска, Индија, Италија, Јапан, Литуанија, Монако, Норвешка, Панама, Холандија, Пољска, Португалија, Румунија, Сијам, Шведска, Швајцарска, Чехословачка и Уругвај.

7. Конвенције о пролазу емиграната.

Донета је на конференцији Друштва Народа у Барцелони од 10 марта до 20. априла 1921. год. Ову су конвенцију усвојиле: Албанија Аустрија, Белгија, Боливија, Бугарска, Чиле, Кина, Данска, Велика