Економист

856

Британија, Нова Зеландија, Индија, Шпанија, Естонија, Финска, Француска, Грчка, Гватемала, Јапан, Италија, Летонија, Литуанија, “ Луксембург, Норвешка, Панама, Холандија, Персија, Португалија, Пољска, Румунија, Краљевина С. Х. С. Шведска, Швајцарска, Чехословачка Уругвај. Она ступа на снагу чим је пет држава ратификују. По њој сматрају се као превозници у пролазу, лица и роба, чије путовање извршено са или без претоваривања, и са или без промене начина вожње, само је део целокупног започетог путовања, које треба да се заврши изван граница државе кроз коју се обавља пролаз.

Треба по конвенцији олакшати на сваки начин слободан пролаз железницом или воденим путем путницима, не правећи разлику у погледу њихове националности, или из којих других разлога. Путници у пролазу не могу бити подвргнути никаквој специалној такси услед њиховог пролаза, и правичне тарифе треба да се примене над њима на путевима у државној експлоатацији, као и концесионираним. Ове су одредбе обавезне само за уговорне државе. Али ни једна држава не мора да осигура пролаз путницима којима је улазак на њеним територијама забрањен, и свака држава може да се осигура да ли су путници у пролазу у стању и да изврше своја путовања.

Од конвенција и препорука са Међународних Конференција Рада, које су нарочито важне за исељенике треба цитирати:

т) Конвенцију о незапослености, усвојену на конференцији у Вашингтону 1919. год. која предвиђа: а) да су државе које је ратификују дужне да заведу систем бесплатних паритетних јавних бироа за упослење радника под контролом власти. Функционисање разних националних система координираће Међународни Биро Рада споразумно са заинтересованим земљама. 6) Једна друга одредба ове конвенције превиђа: „да су чланови Међународне Организације Рада који ратификују ову конвенцију и који су завели осигурање против незапослености, дужни, под условима донетим споразумно између заинтересованих чланова, склопити аранжмане по којима ће поданици једног од ових чланова који раде на територији другог примати накнаде из осигурања једнаке онима које примају поданици овог другог члана.“

2) Препорука о незапослености, са ове исте конференције предвиђа: „да колективно регрутовање радника једне земље у циљу запослења у другој може се вршити само по споразуму између заинтересованих земаља, и то по саслушању послодаваца и радника који припадају у свакој земљи заинтересованим индустријама.“

3) Препорука о реципрочном поступању са страним радницима да сваки члан Међународне Организације Рада осигура на бази реципроцитета, под условима донетим у споразуму између заинтересованих земаља, страним радницима запосленим на његовој територији као и њиховим породицама, бенифиције закона и уредаба о заштити радника, као и уживања права удруживања признатог у границама закона својим сопственим рад ницима.“ 3 4) Препорука са Међународне Конференције Рада у Ђенови 1020. год, — о радном времену на унутарњој пловидби, која предвиђа, да земље које