Економист

857

искоришћују заједнички својим бродовима граничне воде закључе између себе споразуме и циљу ограничења радног времена лица запослених на унутарњој навигацији на дотичним водама.

5) Препорука о утврђивању у свакој земљи статута помораца, који би имао да буде јасна и систематска кодификација националних закона, и да омогућава поморцима целога света, који су запослени на бродовима, који припадају поданицима њихове сопствене земље или једне стране земље, да боље познају своја права и дужности.

6) Пројект конвенције о обештећењу незапоследности проузроковане бродоломом, која предвиђа, да је бродовласник или личност, с којом је поморац склопио уговор за службу на броду, дужан у случају пропасти ма које лађе услед бродолома, да плати сваком поморцу запосленом на том броду, извесну накнаду као оштету за незапосленост, која је настала услед бродолома. Ова ће накнада бити исплаћена за све дане стварног времена беспослице морнара у износу наднице предвиђене уговором, али тако, да целокупни износ оштете која се има платити сваком поморцу по овој конвенцији може износити највиша двомесечну зараду.“

7) Пројект конвенције о запослењу помораца, по којој: „сваки члан, који ратификује ову конвенцију, дужан једа води рачуна, да се организује и одржава један систем ефикасан, и да одговара потребама, бесплатних бироа за упослење помораца. Он ће моћи бити организован и одржаван 1) било од удружења арматера и помораца, који би радили заједно под контролом једне централне власти; 2) било у одсуству овога, од саме државе. Члан 8. ове конвенције предвиђа, да је сваки члан који ратификује ову конвенцију дужан предузети мере како би олакшице о упослењу помораца које су предвиђене овом конвенцијом биле, прибегавајући по потреби и јавним бироима, на расположењу помораца свих земаља које ртификују ову конвенцију, под резервом да услови рада буду приближно исти. И овде припада Међународном Биро-у Рада да осигура, споразумно са владама и организацијама заинтересованим у свакој земљи, У разних националних система за упослење помораца.

8) Са конференције у Женеви 1921 год. — препоруку о применц конвенције и препоруке са конференције у Вашингтону тдтд 200. O незапослености у пољопривреди; конвенцију о праву удружевања и коалирања пољопривредних радника; препоруку о социалном осигурању у пољопривреди; и конвенцију о обештећењу несрећних случајева у пољопривреди.

9) Са конференције у Женеви 1922 год. — препоруку о думсности свих чланова Међународне Организације Рада да достављају Међународном Биро-у Рада податке о емиграцији и имиграцији, рапатрирању, и Пра емиграната, при одласку п певратку.

то) Са 7 конференције у Женеви 1925 год. — конвенцију о једнаком поступању са страним као и са домаћим радницима у погледу обештећења несрећних случајева при раду.

11) Са 8 конференције у Женеви 1926 год. — конвенцију о упрошћа= вању инспекционе слумсбе исељеника на бродовима — по којој заштита емиграната на броду има бити осигурана само од стране једне владе; препоруку — да кад међу емигрантима има најмаже 15 жена или девојака, онда мора имати једне достојно квалификоване жене која ће им пружати моралну