Економист
861
између Италије и Аустрије од 11. фебруара 1906, као и уговор између Немачке са Шведском од 2. маја 1911. год.
Допунска конвенција између Италије и Сједињених Држава закључена 25. фебруара 1913, а као саставни део уговора о трговини и навигацији од 26. фебруара 1871 — осигурава такође поданицима уговорних страна заштиту личности, својине и права на територији друге државе, подразумевајући овде и заштиту права која проистичу из примене закона о одговорности за несреће у раду.
По трговинском уговору између Италије и Чехословачке од 23. марта 1921. стоји: „Обе уговорне стране обавезују се, да започну у што краћем року преговоре у циљу споразума ради осигурања радницима једне од уговорних земаља, који се налазе на територији друге, једнакост у поступању као и радницима ове земље, а у погледу свега што се односи на примену закона о заштити радника, лекарске помоћи и пријема у бол нице, на социално осигурање против несреће у раду, на основну поставу, слободу удруживања и професионалног организовања.
По уговору о трговини и пловидби између Летонијеи Данске од 3. новембра 1924 предвиђено је, да овлашћена исељеничка предузећа у једној земљи уживају у другој земљи права, привилегије и повластице, као и изузетке, које уживају и слична предузећа земље са највећим повлашћењем, По уговору између Немачке и Сједињених Држава о пријатељству, трговини и т. д., који је одобрен од Америчког Сената 10. фебруара 1925. год. стоји — да се он неће примењивати на мере које су предузете или ће се предузети у погледу имиграције странаца; а сем тога трговачки бродови са америчком заставом биће ослобођени свих изузетаних мера.“
Уговор између Немачке и Велике Британије од 2. децембра 1924. год. дозвољава запослење немачких помораца на енглеским бродовима.
в) Уговори о настањивању.
Уговорима о настањивању уређују се између уговорних држава услови бављења и боравка поданика једне на територији друге земље. Али ми смо видели да одредбе о настањивању могу бити предвиђене и у општим уговорима, и у трговинским уговорима. Уговори о настањивању предвиђају асимилацију странаца са националнима, у погледу путовања и боравка. Они дозвољавају странцима, као и домаћима, обављање трговине, експлоатисања њихових фабрика и трговине са свима артиклима слободне трговине, као и да прибављају и притежавају сваку врсту покретне и непокретне имовине, под резервом ограничења и услова из националних закона, предвиђених у овоме смислу. Странци уживају сталну и потпуну заштиту и безбедност за своју личност и имовину, као и слободни приступ код судова. Они нису приморани да подносе никакве терете,