Економист

869

За време од 8. октобра де 8. новгмбра стање се није много променило и одговара потпуно стагнацији која се осећа и у пословном саобраћају. (С друге стране, одаје се тешка ситуација државних финансија. За вргме од 8. до 15. новембра, дакле за неколико дана, опала су државна потраживања на страни за 8 милиона златних динара. То долази једним делом и отуда, што држава продаје на бгрзи в-ће количине девиза, јер јг притицај страних валута од извоза слабији.

Смањује се и сума датих зајмова по есконту и ломбарду. Стање државног дуга непромењено.

Циркулација новчаница није прешла суму од шест милиарди. Напротив, у другој недељи месеца новембра смањила се за 153, 6 милиона, пошто се продајом девиза враћају динари у банку.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

АКТУЕЛНА ПИТАЊА. Уређује: Срђа Ђокић.

1. Социологија и данашња друштвена несређеност, од Бранка Кебенића, 2. Друштвена дисонанца. Културни несразмер између града и села, од Тодора Крушевца; Сарајево, 1927.

Добро је што је покренута ова библиотека и што је издаје Задруга Соцпално-Културног Рада.. Држимо, само, да је сва погрешка у томе: што се није почело са специалним испитивањем, па се ишло општим закључцима, већ се одмах, као с неба у ребра, отишло општим закључцима, зато и недоказаним.

Јер, на пример, ако је тачно оно, што тврде Морке, Енгелс, КауцкиЗомбарт, Туган-Барановски и остали економисти и социолози: да еко, номска криза долази онда, кад је продукција еспапа већа од способности потрошача да је купе и консумирају, у нас неби постојала пољопривредна криза, већ, у извесним крајевима, управо у крајевима ван Војводине, несташица пољопривредне продукције. Јер ње нигда довољно нема у Црној Гори, Далмацији, Херцеговини, Словеначкој; нигда је изобиља нема ни у другим областима. А како јеиу Војводини пастао ситни посед, тешко да се, сад, и за њу може тврдити да пати од пољопривредне кризе, од излишних количина аграрија, које није у стању продати!

Криза индусгрије, до душе, постоји; али је и њојзи узрок не само у недовољној куповној способности потрошача, већ, једним добрим делом, и у томе: што смо ми од Аустро Угарске наследили на својој територији једну велику индустрију, већу него што су развијене наше културне и потрошачке потребе, па се сад та индустрија мора да редуцира док се не сведе на праву меру. А капитал из Аустро- Угарска је на овој нашој територији подизао индустрију из разлога тога: !) што је ту имао јевтинију земљу за постројења индустриска, 2) што је овде добивао јевтиније сировине, З)што је овамо набављао јевтинију радну снагу. А раније су тејиндустрије подми-