Економист

938

Душан Узелац, Инвестициона политика кредитних установа (с 00зиром на наше банкарство), Београд 1928, стр. 60. ===

Писал је већ познат у области банкарства по својим ранијим чланцима у привредним листовима. По свом положају у Народној Банци има прплике да се ближе упозна са стањем наших новчаних завода и да види ни оне ствари, које се не публикују у билансима.

Сем тога, у књизи је изнесено и теоријско гледиште на питање инвестиција, с погледом настрану и нашу литературу. Може му сезамерити што није изнео где су штампани поједини чланци које цитира: д-ра Бај кића,, Тодоровића, Новаковића итд. :

Сем тога, желети је да се о овим питањима не говори само розе те шп (писац воли да употребљава латинске изразе, који су мало изишти из моде), него је требало поменути и 2-3 велебанке, чији су капитали на стотину милиона, а исто тако пате због инвестиција у непокретности иу индустријска

предузећа. St:

IIonoycaj paOHuake класе и синдикални покрету Србији, од Драгише Лапчевића, Београд 1928. Издање Централног Секретаријата Радничке Коморе. :

Наш уважени сарадник, познати публициста и привредни историчар Г. Драгиша Лапчевић био је најпозванији да напише историју синдикалног покрета у Србији, јер је у њему учествовао од почетка стварања.

У књизи је опширно изнето економско стање предратне Србије до 1912. године, као и развитак појединих радничких организација. Као завршетак тога периода борбе спомиње се стварање закона о радњама, који је први пут на један модеран начин регулисао односе између послодагаца и радника и створио прве основе социалног осигурања код нас.

Пети редовни годишњи конгрес привредних комора и организација Краљевине С. Х. С., одржан 3. и4. септембра 1927. год. у Београду. Издање Београдске Трговачке Коморе, стр. 108.

У овој књизи штампани су, по стенографском белешкама, сви говори, одржани на конгресу, као и реферати о производњи и извозу нашег дувана, о начину млевења пшенице и о нашем рударству. Sti:

БЕЛЕШКЕ

ПРЕГЛЕД ШТАМПЕ.

0 буџету. — Наш уважени сарадник, познати економиста и научни радник г. О-р. В. Бајкић написао је у «Трговин-, ском Гласнику» (бр: 282-287) од 14-21 децембра о. г. један низ чланака у којима је подвргао озбиљној и објективној критици предлог државног буџета прихода и расхода за 1925-29. годину.

У првом чланку се говори о буџету уопште и ив њега цитирамо ово интересантно место:

„Испитивање буџета са гледишта штедње врше политичари врло комотно. Онинеулазеу испитивање појединих делова буџета, у унутрашња померања и измене; они се ограничавају на испитивање коначног збира прихода и расхода и на то надовезују своја резоновања. Мало трудољубивији иду даље; они упоређују претходни са новим и из тога упоређења добијају разлику, која представља повећање, односно умањење. За наше политичаре и за оне које мисле с њима, буџет је једна рачунска категорија са двема битним рачунским операцијама: сабирањем и одузимањем. „Њих не интересује ништа све оно што је привредно, држсавно-правно U социолошко-у буцету. Ови неће да знају да је буџет слика уређења државе, огледало средине у којој је поникао и привредна категорија, само цифарски изражена.“