Економист

CO.

Други чламак говори о тајанствености наших државних буџета, јер нису састављени ни искрено, ни стварно. Било је фиктивних буџета, па т. зв. нето буџета, па таквих где -

e NIH само разлика између прихода и рабкоа и онда PP. Бајкил наставља овако: „Много је опаснија следећа буџетска пракса: извесни издаци не долазе У бупет, већ се уносе само у финансијски закон. 0 се првобитно практиковало' за издатке, који стоје под питањем, који су евентуални. Министар Фтунансија сеовлашћује, да их учини, ако се појави потреба, при чему се по правилу назначује и покриће. Основно је правило да се сваки и евентуални издатак,који се налази у финансијском закону, унесе и у буџет. Код нас се развила пракса, да се извесни неизбежни и тачно одређени из-

даци уносе само У финансијски закону виду овлашћења, одевена у условну ·

форму, — наргвно-о покрићу ни помена. Код оваквога, скроз неправил-

нога начина састављања буџета изналажење укупне суме издатака могућно је само под условом да се из финансијског закона испишу сва та овлашћења, пропене и саберу са цифром показаном у буџету издатака. А када се има

у виду да финансијски закон код нас'у последње време није ништа мањи од кривичног законика (око: 300 улановају онда се може појмити POO TO посао. ;

Затим г. Бајкић прелази на анализу буџета и у једном нарочитом чланку говори о техничким новинама у буџету и задржава се специјално на тој појави, што је садашњи Ми-, нистар Финансија издвојио из буџета сва државна привредна предузећа. У том чланку вреди истаћи овај одељак:

Ова противуречност у мотивацији наглашава нам да ће друго нешто бити мотив реформе техничке опреме буџета, која је, у осталом, спроведена раније у неколиким државама. Истински узрок такође је наглашен у разним експозенма, а лако га је и погодити. Као што смо нагласили већ више пута, политичко јавно мњење зна од буџета само укупну цифру расхода, односно прихода. А тешки проблем израчунавања оптерећења народне прив реде за рачун државе решава оно такође врло просго: деобом укупне суме расхода бројем становника. Тако се долази до резултата, да државни терети код нас износе 1000 динара на главу. А у држави у којој цео. јавни

живот стоји у знаку партијско-политичке борбе на нож, чини се влада 02говорном за превелики буџет. То је натерало министре финансија да ратују против те неправилне окене буџета, и издвајање буџета предузећа из општег такође је једно средство. Велико је питање да ли и успешно. Јер опозиционару, коме министар финансија не сме да буде добар, није тешио да сабере оба буџета. Тако је било ових дана и код нас. Сем у службеним коминикеима, нигде више нисмо могли прочитати репродукцију буџета у његовој новој опремии. Свуд се узима укупна сума.

Са гледишта науке о финансијама, реформа је потпуно ирелевантна, чак и кад би имала пуно очекивано политично дејство. Код нас је тек она бита врло скупа: и сувише је много времена утрошено и у Министарству и

у Парламенту око једне реформе, која има за једини циљ да комотним људима омогући једну дискриминацију државних прихода и расхода, која се и иначе налази у сваком експозеу уз буџет. И за 1926.-27. и 1927.-28. израчуната у у односним експозеима оба буџета засебно. Заонсга ко жели да проучава државне финансије на основу бумета, те је један од првих и најлакших задатака.

Анализујући даље буџет, писац расправља отширно о штедњи и тај чланак доносимо у целини:

Укупни расходи износе 11 .592.000.000; дин. Томе се има додати дуг областима од Дин. 173.000.000. Свега Динара 11.765.000.000. Приходи износе укупно 11.555,000.000. Дефицит динара 210.000.000.

То је дефицит, вели министар, који нисам могао покрити и који показујем у пројекту буџета, и ако сам по закону дужан да поднесем изравизт