Економист
буџет. Држим да је боље да погазим и закон, него да разним триковима прикријем овај дефицит. ја сам од своје стране учинио све што сам могао, да га изравнам._ Провео сам најозбиљнију штедњу кроз цео бупет. Даље се у томе није могло ићи, за сада. Али ће дефицит биги сигурно покривен уштедама, које намеравам извести у току буџетске године, а која претлоставља реорганизацију целокупне организације наше државе, што се пак може известити само путем закона. Затим наводи министар читав низ тих реформи, од којих је један део већ изведен. Моја је идеја водиља — резонира он — саображавање буцета стању народне привреде.
Кад се има у виду да је са положаја Министра Финансија код нас заступана и сасвим супротна теорија о неумитном закону константног раш= ћења државних расхода („поздравите цифре, јер се више нећете видети“): онда се теорија саображавања државне приведе народној може само топло да поздрави. Истина при томе не треба губити из вида да се У овој области много декламује. Могућно је да Министар Финансија једну теорију испо Bena a другу спроводи. Због тога се сваки такав изказ мора да проконтролише. Теорија конформирања обеју привреда је у основи правилна, али и сувише апстрактна. Она би добила конкретну форму под условима: 1) да се стање народне привреде може конкретно да изрази, а то је немогуће; ни сам Министар није покушао да је као такву представи. Ако треба да се једна појава саобрази другој, онда ова мора да има своју конкретну форму а народна привреда је неодређен појам, 2) Буџет је једна количина. Прематоме, саображавање буџета стању народне првреде састојало би сеу одмеравању, у довођењу у известан становити однос цифру буџета са цифром народне привреде. Значи да се сума издатака, односно прихода има да стави у одређен однос с цифром националног дохотка. Министар Финансија није нигде у тексту казао који је однос нормалан, и тиме је оставио сваком слободно да цени (под предпоставком да располаже потербним елементима), да ли је извршено саображавање.
Ми смо се задржали на овом само због тога да покажемо како се проду= жава употреба шупљих фраза и магловитих теорема. Продужава се евазивност у изражавању. Јер цела та надута фразеологија треба да значи да се стање наше народне привреде погоршава и да се, следствено, и буџет има да редуцира.
Ми смо већ рекли да се прва дискусија у јавности 0 буџету окретала око питања: да ли је нови буџет мањи од данашњег. Наслањајући се на укуну суму издатака, критичари су тврдили да је нови већи од данашњег. Рашчлањавајући буџет издатака Министар Финансија је доказивао да је на општој државној управи уштедио преко 400 милиона. Ко је у праву 2
На то питање не можсе лако да се одговори. И једна и друга страна служе-се, ради упоређења, буџетом за 1927-28. г. како је он озакоњен. Ми смо пак већ утврдили да ће извршење данашњег буџета бити из основа другојаче од његовог првобитног износа. Та је политика редукције одобрених издатака чак кодифицирана ове године „упуством за извршење буџета за 1927-28", заснованим на начелу: „смисао буџетског кредита састоји се у овлашћењу на утрошак, на извршној је власти да процени колико се од тога. пма да утроши“ (стр. 4). Другим речима на данашњем буџету врши се очајничка штедња, у њему одобрени кредити исплаћују се или делимично или пикако. Тако је могућно да буџет за 1928-29. не представља ни 2 од сто смањења према данашњем, или чак да он буде изражај само редукције извршене на данашњем буџету. Пошта у Топчидеру постоји и данас у буџету, и ако је укинута већ у четвртом месецу текуће буџетске године.
Констратујући ову чињеницу ми смо, наравно, оставили по страни питање о томе који Министар има да добије признање за штедњу. То је њихова лична ствар. Нас интересују само чињенице. Данашњи буџет извршује исти министар који носи одговорност за овај за 1928-20, па следствено њему припада и заслуга з евентуалне уштеде у овој буџетској години. Али исто тако се не сме заборавити да је са падом Пашићевим почела и активна штедња (за разлику од оне аутоматске == кад нема пара). Г. Узуновић је био дуго зремена фактички наредбодавац у место Министра Фи-