Економист

(о HN HM

•

~

Наша држава има на да троши у 1928.-29. год. суму од 13.5 милијарди, при чему се показује дефицит од скоро девет стотина милиона дпнара. | |

Није искључена могућност да се издаци у току- исте год. попну на [4 милијарди динара (ратни дугови, нови зајмови и Т. Д.), услед чега би се повећао и дефицит.

__ Између наше процене и оне Министра Финансија, равлика је од 700 милиона, која долави од коректуре његове процене прихода (300 милиона), уношења инвестиција (300 милиона) и издатака по Финансиском Закону (100 милиона дин.)

Код ове равлике намећу се два питања. Ко је од нас двојице ближи стварности и шта да се ради

Држимо да је наша процена реална. Доказ се налази 5 самом експозеу, у коме се јасно и отворено признаје да се привредно стање знатно погоршало и то из два разлога: услед слабе жетве и услед пада цена пољопривредним промизподима на светском тржишту. У вемљи, у којој пољопривредник нема никакве резерве у капиталу, у којој се презапуженост сељака од стране саме владе означава као опште наролно зло, погоршање приноса пољопривреде мора да нађе израза у умањењу наплаћене порезе. | |

Шта да се ради“ Да видимо што мисли влада да предузме. Она намерава, пре свега, да врши даље уштеде. Наравно да ове ни издалека не могу да покрију дефицит. Даље намерава влада да «побољша садање привредно стање, управо да отклони стагнацију путем повећања потрошачк моћи народа. 'То пак, мисли извести јавним радовима (путеви, железнице, мелиорације и т. д.), који су већ предузети или пројектовани. «Огромне цифре које се мисле утрошити стимулираће целокупни привредни живот, привредну ини-, цијативу. Новчани заводи ће Фвићи из резерве, стагнација ће уступити место нормалној привредној активности, а као даља последица доћи ће јачи развитак штедње, формирање домаћег новачаног тржишта ит. д.»

Влада ематра да су рђава жетва и рђаве цене узрок стагнацији. Али она не мисли да лечи стагнацију ставарањем услова за бољи принос у пољопривреди (изузев мелио рација), већ јавним радовима. Истина је, да јавни радови уносе више живости у привредну делатност, они увећавају потрошњу извесних индустријских артикала и проширују тражњу за радном снагом, па следствено подижу и потрошачку моћ дотичних индустрија, радништва, трговине, у колико је сњима у вези. Али не видимо, како ће јавни радови подићи потрошачку моћ сељака, ако се не мисли на пружање прилике сељаку као раденику за зараду: То је свакако врло корисно по сељака, премда ће он, при томе, ући у конкуренцију с огромним бројем професионалних раденика, који су у све већем обиму без посла — услед стагнације. Ипак ће. бити користи за њега, али-под условом да радови падну у доба кад нема“