Економист

945

пољских радова. Сељак треба у кампањи 1927.-28. форепрано да ради: Међутим зими се јавни радови своде на врло малу меру. : ;

Али све и кад би била блага зима — зашто за сада нема изгледа — и кад би се радови изводили у грандиозним раз-

мерама, нашем сељаку неће бити тиме поможено ни знатно ни трајно., Државна каса неће од тога видити велике кориTH... j

Потрошачка енага појединаца као и народа може да се дигне на два начина: путем појачања произвођачке моћи производњом — и ван ње =— потрошњом. Последње је пролазно и представља губитак целокупног износа. Повећавати сељаку потрошачку снагу средствима која не воде кроз његову привреду, значи бацати новац. Дотације неће оставити ннкаквог трага на његовој привреди. Шринос пољопривреде опада, и ако цене на светском тржишту остану исте а то је врло вероватно — онда ће целокупна пољоприврада. стозати и после извршених радова пред истим проблемима. НиRO до сада није покушавао да повећава потрошачку моћ пољопривреде помоћу јавних радова. Њима се само одржава живот онима, који су упућени искључиво на принос свога рада — пролазно или трајно.

Ни јавни се радови не смеју форсирати. То је, такође, штетно по финансије. Али о томе се не може да говори опширно. Дефицит остаје непокривен. Наравно да се он може знатно смањити. Буџет није ни кошава, ни мраз, ни природна стихија., он је дело људских руку. Могу се изоставити инвестиције — шта фали народним посланицима у дананшњој згради» — издаци се могу на силу још знатно редудирати. Само то није никаква финансијска политика, то је крпеж.

У пркос томе великом дефициту паше буџетско —- не финансијско — стање није тако очајно. Има средства да се оно брво и хитно поправи. Ми се надамо да ће до новог бупета да се наиђе на тај пут.

«

КРИЗА ЗАДРУГАРСТВА.

Уредник нашег. часописа г. Н. Станаревић написао је у „Српском Књижевном Гласнику“, свеска од 18. децембра о. г. (стр. 629 —- 632), једну хронику о кризи задругарства. Чланак се односи на сукоб који је избио у Главном Савезу Српских Земљорадничких Задруга и због његове гктуелности из тога чланка доносимо важнија места: :

„У нашем задругарству одавно постоје две струје, сукоб два покозрења: млађих и старијих. МИ на предратним конгресима појављивали“ су се, овда онда, усамљени простести и незадовољници, с којима је управа Г.С.С.3. .3. брзо и лако свршавала на тај начин што је њихове Задруге искључивала из чланства у Савезу. После рата, круг опозиционара се проширивао и, нарочито на конгресима у В. Плани и Вршцу, јасно се оцр= тавало да даље не може овако ићи, и да једног дана мора доћи до потпуног расцепа. Разилажење је начелно, у погледима на кредитну политику, на рад задруга уопште, и, најзад, и нарочито, у оцени тога шта се сматра. мешање задруга у полигику.