Економист

права министрових на једно колегијално тело као што је Управни Одбор какав је случај код иностраних железница.

Али код нас усвојита тај европски тип управних одбора било би и сувише ризично с обзиром на оваку неорганизованост самих железница, а нарочито с обзвром на стање наше данашње друштвене средине,

Да би се отклониле те многобројне надлежности није тешко поставити принцип на коме треба да почива једна еластична и за рад способна администрација. Тај би принцип гласио: довести у непосредни службени однос оне стручне органе, који рукују саобраћајем са оном инстанцијом, која има право: одлучивати,“ :

Тај принцип нису схватили они, који су радили Уредбу од 1921. г. те су.између органа, који врше саобраћај, овде обласних дирекција, и инстанце, која има право решавања, овде Министра Саобраћаја, интерполовали још једну инстанцију, која нема атрибуте централне управе. То је направило пат пометњу у врховној управи над железницама.

Да видимо сада како изгледа нова Уредба од 30. марта 1927. године.

Пошто је за доношење ове Уредбе постојало само законско овлашћење а не и сам закон, који би имао да реши принципијелна питања у организацији железница, какав је случај код свих без изузетка иностраних железница, то она има карактер закона. Међутим у њу су ушле ствари, које се регулишу не само законом већ и оне, које се детаљишу Уредбом па чак и оне, које су предмет обичних свакодневних наредби. Изгледа да је тенденција ове Уредбе била та, да тачно прецизира дужност и права сваком органу почевши од Министра до шефа станице; мислило се дакле да се на тај начин реши деликатно питање надлежности, које данас прави највише тешкоће у администрацији. Због тога је ова Уредба испала тако опширна и пре личи на какве службене инструкције, него ли на Уредбу која замењује закон,

Међутим баш та идеја детаљисане надлежности и то путем тако рећи закона, да то неби могао неко тобож кварити, показује најбоље, да се ствар у суштини није разумела и правилно схватила,

Један овакав закон никад се без велике нужде не упушта у детаље већ он постави само принципе и решава само начелна питања, а уредбе и прописи који се на основу закона издају, детаљишу те принципе који су у закону постављени,