Економист

ГОДИНА УШ ЈАНУАР—ФЕБРУАР 1928 БРОЈ 1—2

у

РАСПРАВЕ Горски Комерцијализација железница

После рата наступио је преображај у схватању не само о режиму управљања на железницама него и о при TI шу њине унутарње организације. То је дошло отуда, што се прави значај и улога железница увидео тек за време овог светског рата, у коме су учествовале не војске, него читави народи, и што се исто тако увидело, од каквог су значаја железнице у лечењу ове послератне привредне кризе. |

У државама, где су железнице биле приватна својина, појавила се тежња, која је готово свуда добила и санкцију закона, да се железнице ставе под јачу државну контролу, и да се, у интересу савршенијег и ефикаснијег функционисања, изврши унификација саобраћајне службе, другим речима, да се од разних железница једне државе начини једна органска целина.

Супротно томе, код држава у којима је експлоатација била у државним рукама, појавила се тежња, да се оне организују на комерционалној основи, да се њихова администрација упрости, и да се служба ослободи баласта бирократских формалности, то ће рећи: да се железнице организују као једно др“ жавно индустријско предузеће с том разликом ол приватног, што ће њихов задатак бити, не да задовоље своје сопствене интересе, већ интересе привреде целе нације. Данас су појмови

о томе потпуно расчишћени, да на железничком саобраћају i : |- базира целокупна привреда и да због тога експлоатација же| лезница, била она организована на трговачкој или биро“

кратској основи, несме имати за циљ само интерес чисто фискалне природе.

Као примери завођења строжије државне контроле над приватним железницама и унификације саобраћаја служе нам Енглеска и Француска,