Економист

Пре рата у Енглеској су грађене и експлоатисане железнице готово без икакве контроле, Због тога је енглеска мрежа и енглеска експлоатација технички далеко заостала иза железница у којима је владало више система, ;

Капацитет возних срестава код ње је врло ограничен, јер се у почетку није могао предвидети овако силан развој машинске технике, услед чега су и слободни профили на пругама изграђени и сувише мали, Као карактеристичан податак цитира се да у Енглеској има 66 разних товарних профила и 150 разних секција на пругама, тако да се мора увек о овоме водити рачуна, кад се неки тип вагона има послати на извесну пругу. Од 100 компанија, које имају нормални колосек у Енглеској, Шкотској и Галској свега је њих 18 које могу примити веће, а не и највеће товарне профиле возних срестава. Констатовано је, да због тога француски велики вагони не

„могу да саобраћају на енглеским железницама због свог широког профила, и ако су истог колосека.

Ови ограничени профили конструкција на пругама: тунела, мостова, перона, пролаза испод других комуникација јесу највеће запреке прогресу енглеских железница. Решење тога питања може се постићи по цену огромних новчаних жртава и тај се проблем поставља као национални проблем, који је могуће решити само о државном трошку,

_ Такво стање на железницама и натерало је Британску Владу, да, пре него што их понова врати компанијама, који се акт обавио 15, авг, 1921, г, изврши реорганизацију железничке администрације, заводећи режим јаке државне контроле.

Као прва мера образовано је министарство саобраћаја (27. П, 1919. г,) а затим је донет закон, који је извршио т. зв. »амалгамисање« спајање 250 енгл, компанија у свега 4 велике и унифицирао експлоатацију и тарифе.

__Образовањем једног заједничког резервног фонда створена je m финансијска .солидарност компанија на којој је основи извршено уједињење француских железница,

Француска је законом од децембра 1920, год, извршила унификацију својих железница, (Остављајући свакој компанији самосталност у унутарњем уређењу и слободу у раду, тај је закон начинио једну органску целину од 5 компанија, којима су пришле и државне железнице, која се има првенствено ставити у службу нацисналпих интереса,

Врховни надзор над тим уједињеним компанијама врши »Виши Железнички Савет« састављен од 48 чланова, од којих