Економист
3
су 12 чиновници, који престављају државу, а ресто престављају компаније и привредне корпорације, . |
Овај Савет само даје преко Министра Јавних Радова директиве у вођењу напионалне саобраћајне политике, а директно вођење саобраћаја поверено је једном комитету који је састављен од преставника свих железничких управа,
Тиме је решено јединствено вођење политике: саобраћајне, тарифне и персоналне. Надлежност министра су послови заједнички свих компанија. Вишак прихода иде у једну заједничку касу, одакле се попуњава дефицит компанија, које нису активне, на који је начин створено и финансијско јединство железница.
Колико се схваћа важност јединства саобраћаја, види се најбоље по Немачкој, која је чак у нови устав унела једну овакву одредбу (чл, 89) »Задатак Рајха јесте да железнице које служе јавном саобраћају узме у своју сопственост и да њима управља као целином,«
Ребрганизацију готово свих европских“ железница убрзала је тешка економска криза, која се нарочито одазвала на железницама. Криза код железница наступила је поглавито услед несразмерно јачег пораста расхода него што су се приходи повећавали. То је наступило услед наглог повећања издатака на персонал и материјал,
Тако су енглеске железнице, завођењем осмочасовног радног дана, морале повећати број особља за 76.000, Оне су издавале на персонал 1913, год, 47 мил, ливр, штерлинга, а 1921, год. та се цифра попела на 173 мил. штерлинга. Целокупни трошкови експлоатације порасли су од 76 мил. ливр, стерл, колики су били 1913, год, на 225 мил, ливр, стерл. у 1920, т, док је приход за то време порастао од 120 мил, на 228 мил,
Швајцарске железнице морале су повећати додатке своме особљу за време и после рата због поскупљавања животних намирница, |
Број људства на швајцарским железницама био је 1913. године 37.626, а целокупни издатци за то особље износили су 101,519.000 фр,, а 1921. год, број људства остао је готово исти (37.053) а издаци су се попели на 240,887.000 фр., дакле 1379/0, Угаљ за швајцарске железнице поскупљао 247"/, upeMa оном од 1913, год, У опште може се рећи да је саобраћај поскупио после рата око 200%. — |
Без мало све железнице, како оне државне, тако и при-
ватне, пале су у једну тешку финансијску кризу, из које су