Економист

4

се морале спасавати и оне су се готово све и спасле, путем реорганизације, која је експлоатацију поставила на једну савршенију основу, Искуства, која су у томе стечена на страни могу за нас бити веома драгоцена у санирању стења наших железница. |

Нас нарочито интересује реорганизација државних железница, јер је код њих много теже извести реформе, због великих процедура и формалности него ли код приватних железница. Навешћемо нарочито пример швајцарских железница, које су у саобраћају решиле неколико врло важних питања, која притискују и наше железнице.

За време од 8 година (1914—1922. г,) швајцарске железнице набрале су 210,757.283 франка дефицита или у нашој монети 2,318.000.000 динара.

За лечење ове кризе изабрана су два срества: смањивање трошкова експлоатације и повећање саобраћаја. За време рата саобраћај на швајцарским железницама јако се смањио, али чим је после рата почео понова да струји тако да је већу 1924. год. прешао онај предратни и то путнички за 40, а робни за 14'%/,, одмах су железнице постале активне.

Вишак прихода експлоатације без амортизације износио је 1921, год. 12,064.000 фр.: 1922. год. 30,502.000 фр. а 1923 године 107,447.000 фр.

Међутим, док су приходи порасли од 353,972.000 кољики су били 1921. на 403,497.000 у 1924. год. дотле су се добром организацијом трошкови стално смањивали што се види из овог прегледа. 1921, год, целокупни трошкови износили су: 341,918.000 фр., 1922. г. 313,713.000 фр., 1923, г. 260,247.000 фр.

Коефицијенат експлоатације сведен је од 96,59, у 1921. год. на 70,78) у 1922, год, и већ 1923. год. приходи су покрили целокупне трошкове експлоатације и амортизацију капиTana и дала је та година чистог приноса 3,690.988 фр.

И тако су у 1923. год, швајцарске железнице испливале потпуно из кризе у коју су биле запале, Окуражена тим успехом Швајцарска Влада после 1923, год, већ је почела да смањује тарифе.

Диљ нове организације спроведене 1923, год. био је: »да упрости администрацију на железницама и да њину експлоатапију учини есономичнијом,«