Економист

ЕКОНОМИСТ

ТОДИНА УШ МАРТ—АПРИЛ 1928 БРОЈ 3—4

РАСПРАВЕ

Ine. Relja Aranitović,

(Svršetak)

Reparacije i Nemačka

Dawesov plan i njegove primene

Kako plan Bonara Lawa od 1. 1. 1923. о reparacijama ije mogao da zadovolji saveznike, a napose Francusku, nastaje novi preokret u rešavanju ovog pitanja. 11. I. 1923. francuska vojska ponovno prelazi nemačku granicu i natura svoje zahteve o reparacijama kako saveznim silama tako i samoj Nemačkoj. Oduzimanjem najproduktivnijeg dela Nemačkoj, značilo je koristiti se, njenom zemljom na svoj način bez obzira dali će to po nju biti ubitačno ili neće. Time je Francuska rešila problem po sebe najpovoljnije. Ona više nije imala poirebe za pregovaranje. Onog časa kad su njene i belgijske trupe okupirale nove delove nemačkog feritorija, ona je bila potpuno gospodor situacije. Taj gest je pokazao da želi Mirovni Ugovor najstrožije da sprovodi, jer on za nju znači više nego i za jednu drugu saveznu državu. Ne održavanjem ugOovorenih obaveza značilo bi njihovo poništavanje a Francuska, za koju će dan 11-XIL-1918. g. biti u narodnoj istoriji XX. veka najsvetliji datum, nije htela dozvoliti nikome, pa čak ni svojim ratnim saveZnicima, da polcenjuju njegovu važnost. Ona je tražila razlog svojih izgubljenih heroja. Pobeda za nju nije smela značiti komad papira, nego vrednost, veličinu koju je morala да озен рођедјепа Меmačka. To je zahtevao narod od naroda.

Il ako smo daleko od toga da u stvari odobrimo ı opravdamo-: razlog ratnih ili razlog poratnih posledica, ne možemo a da se ne dotfaknemo prava Francuske i njenih saveznika. Kakva i kolika su ta njihova prava prema pobedjenima, nije ovde pitanje, ali tek oni su predstavljali veličinu koja je za njih bila od neosporno velikog značaja. Taj značaj za sve nije bio isti. Amerika n. pr.

| 1