Економист

114

imala je najmanje interesa da ubrzava ispunjavanje primljenih _ obaveza versajskim ugovorom. Ali je zato to pitanje bilo od najveće važnosti za razrušenu Srbiju, za opustošenu Belgiju, istočnu Francusku i t. d. To je samo od sebe zahtevalo brzo i efektivno rešenje. Ono se nije moglo, nije smelo umanjiti niti samom nedaćom Nemačke, koja je зата ргорадаја, јег su to osporavali uobičajeni principi rata. To je zahtevala civilizacija koja se zaтека toga dana. Verovatno da će rat koji će bili prvi od danas biti na sasvim drugoj bazi prouzrokovan, уодјеп 1 2аугзеп. АП, ovaj, koji je tako spontano zaljuljao skoro celom zemljom, nije mogao da se tumači drugačije, nego da je io bio га: koji je išao za tim da jedne sruši a druge podigne. Na narodima je da _ to zlo što se kroz vekove protura u njihovoj istoriji isprave, da stvore riove uvele svog opstanka, nove garancije za svoju slobodu, novog brata i novog prijatelja, ali dok ta nova zvezda me zasije u vasijoni, nilko ne može da osporava ono 510 дапаз о гаш ро_ stoji crno i belo. Nemačka, a niti niko ko je radio u prilog njoj, nije mogla da spreči da se ne održi veto onih naroda koji su izvojevali pobedu. |

Posle okupacije Ruhra 11-1l-1993. od francuskih i belgijskih irupa, Nemačka je čisto bojkotovala plačanje reparacije tim dvema državama. Sve njihove liferacije bile su obustavljene, osim nekih koje su bile prisilnog: karaktera. Time je Nemačka htela da prinudi Francusku da primi njene uvete, koji su i kod nekih saveznika same Francuske uživali odobravanje.

Pitanje reparacija došlo je na mrtvu lačku, i nije se пш роkušavalo da se otale pokrene. Francuska se zadovoljavala prihodima okupiranog teritorija, i ako su oni bili kud i Като manji nego je bila obaveza Nemačke.

Nemačke su financije. padale tada iz zla u gore. God. 1925. bila je vrhunac. Da li je do toga došlo radi reparacionog. pitanja, teško je reći, ali svakako je ono bilo od svog uticaja. Padom marke izgledalo je da će sve biti rešeno u prilog Nemačke. Mnogo se pula moglo čuli u javnosti da i sama Nemačka vlada, da pitanje reparacije reši u Svoju korist, ubrzava ekonomsko slabljenje marke. To se mišljenje ne može usvojiti, ali je tačno da је Меmačka sa mnogo više optimizma gledala na to pilanje čim Više {e marka klesala. Za nju je bilo očevidno da se reparacije ne