Економист

243

опустошише и тај крај, Ускоро се изврши (1538) прва стална српска насеобина у истом крају, која образује полазну тачку историје Војничке Границе, Ови досељеници дођоше под вођством својих старешина и војвода и ставише се у службу Фердинанду [ који им за то даде изузетну привилегију, Са потискивањем Турака после њиховог пораза код Сиска (1593) сле-. доваху друге граничарске насеобине у опустошеним крајевима, па је и доцније, после срећних ратова, Војничка Граница протезана на исток, Хрватски великаши узалуд су тражили да им досељени Срби буду подложници, јер да су насељени на њиховим поседима, па су без успеха остали и више пута понављани захтеви хрватских сталежа да се Војничка Граница укине или бар стави под банску власт. Немци генерали у Војничкој Граници били су свему томе противни, сходно политици Хапсбурговаца и средишне, аустријске владе која је хтела да Војничка Граница буде засебно војно-политичко подручје. Доследно томе, Фердинанд [ дао је досељеницима диплому (1630), по којој су они имали да буду гранични војници, а уједно им је допуштено да бирају своје сеоске кнезове и судије. Од тада је Војничка Граница у ствари посебна територија, уређена као царска земља, — са војничком управом, с немачком командом и с немачким школама, И како се систем граничарски беше показао као изврстан, Аустрија је и даље Границу протезала на исток према турској граници, насељавајући уз повластице и олакшице опустошене и проређене крајеве у ратовима са Турцима, За сеобу Срба под патријархом Чарнојевићем у Јужну Угарску цар Леополд [ дао им је (1690) знатне повластице за учињене и обећане војне услуге противу Турака, Тако је Аустрија у току времена војнички кордон у систему Војничке Границе протегла од Зрмање, притоке Јадрана, све до Бистрице у Буковини, створивши један склоп војничких крајина из више народности граничних области Срба-Хрвата, Немаца, Румуна и Мађара-Секеља). Међутим, првобитну намену граничара за одбрану од Турака Аустрија је изменила; цар и краљ Карол бејаше први који је граничарске пукове, 1743, послао противу Италије; после је Аустрија граничарске пукове, нарочито српско-хрватске, као изврстан војнички материал, употребљавала у свима својим ратовима.

Уређење Војничке Границе претрпело је више измена у неколико основних статута, Нов устав за време Марије Терезије