Економист

244

(1754), тзв, »граничарска права« (Отепг-Кесћје) изменио је граничарима власништво земље у војничко лено (М атећп). Ова и сличне отежице у статуту изазваше огромно незадовољство, услед чега су учињене неке олакшице, али земља остаде као лено. И после су војне власти сужавале повластице и злоупотребљавале војничку стегу граничарског уређења. Устав од 7 августа 1807 израдио је врло брижљиво, после марљиве анкете, нарочити одбор, водећи рачуна о народном расположењу и обичајном праву. У почетку формирања Војничке Границе аустријска војна управа држала се пасивно према задружном животу насељеника, јер онда није мислила на стварање једне уређене војничке земље. Тек онда када се при намножавању и развитку војничких насеобина опазила војна и привредна корист од имовне и животне заједнице код великих фамилија, задружни живот би узет за основу војничког уређења Војничке · Границе. Према томе, уређење Војничке Границе није задругу створило; оно је само отстранило оно што је у њој било лабаво, и тај национални обичај искористило како у корист појединаца тако и нарочито у пиљу Војничке Границе. Земљишни посед и'Задруга била су два стуба животне јачине и војне изврсности Војничке Границе, Тајна те особите војцичке установе, према Утјешеновићу, лежала је у томе што је она, искоришћавајући идеју задруге за свој циљ, могла што је могуће више чланова позвати на војну службу, отежавајући раскид задружне везе појединаца с обзиром на војну дужност да би они својим обвезама лакше могли одговорити а да из обзира за земљорадњу у томе не буду спречени<:. Ограничења у тековини земље, у праву располагања са земљишном имовином и отежавање деобе задруга беху главне основе помоћу којих су устави Војничке Границе тежили спречавати нагомилавање земљишног поседа у руке појединаца с једне стране и опадање граничара у земљишном поседу и броју душа с друге стране. На томе је, до установљења опште војне обавезе, почивала мобилизација једне поуздане и јаке сталне војске скопчане са малим трошковима, јер је граничар само у рату живео на царски терет,

Главна начела граничарског закона од 1807 јесу: — Сва лежећа добра у Војничкој Граници сматрају се као права вој-

1!) Od M. Utješenović. Die Hauskommunionen der Sidslaven, Wien 1859, crp. 38.