Економист

" 440

(а не са лукама иностранства) а то је свега 8,222.611 регистер тона (од свега 11,821.486). Посматрајући број лађа добија се још већа пропорција јер oko 90% тог броја саобраза између наших лука (63.193 лађе од свега 70984).

Али од тог великог броја највећи део (55241 лађу и 1,529,759 тона! отпада на редовиту пловидбу а тек 3,471 лађу и 543.536 тона) отпада на слободну пловидбу,

Сем сасбраћаја са нашим лукама, дакле локалног (ва разлику од интернационалног саобраћаја) појављују се још 32 земље као земље директног одредишта или поласка лађа за или из наших лука. | ;

На Италију (у одласку и поласку заједно) отпада истина само 6.213 лађа (ни 10%/ наших лука) али 2,095.232 тона (1, саобраћаја између наших лука), |

После Италије најзнатнија је Грчка са 824 и 376.25! тона, пак Енглеска (197.906 тона), Египат (109.412) пи Аргентина (108.870) а остале су испод 100.000 тона бродарског простора и са малим бројем лађа (сем Албаније због 156 једрилица),

Још интересантнији, а нарочито с националног гледишта јесте преглед промета бродова по заставама брода. Ј ер у њему се огледа јакост наше заставе и нашег нациопалног поморског бродарства у нашим лукама.

По броју лађа и по тонажи опет добијамо једну утешљиву слику јер под заставом наше краљевине пловило је у нашим лукама 64.324 лађе од свега 70.984 односно 9,023.814 нето регистер тона простора од свега 11,82:.486. Али од тог великог броја наших лађа 55.811 и 8,038.853 тона: припадало је редовитим пругама а то је већином каботажа (локална обалска пловидба), а тек 3945 лађа и 822.665 тона слободној пловидби. Италијанска се је застава међутим вијала на 6214 лађе u 2,233.632 тоне, од чега 3186 са 981.650 тона редовитих (отпутовалих) лађа, а 1056 са чак 1,124586 тона слободне пловидбе, отпутовалих лађа (дакле за 50%/, више него ли наше сл, пл.

После Италије најјача је Енглеска застава (333.127 тона), пак Хола дска (81.989), Грчка (57,589), Немачка, Данска, Француски и још 9 застава између којих је вредно забележити да се нализи и чехословачка.

У даљим двама прегледима понављају се предње две статистике изражене у перцентима што смо већ напред додирнули.

Врло користан јесте упоредни преглед бродова присталих у главнијим лукама и то у години 1913. (предратни саобраћај) и за читав период од 1922, до 1927. Упореднастатистика је изнета за свега 22 луке и то за 4 луке северног (хрватског) приморја, за 7 лука средњег приморја (северна и средња Далмацијај, за 5 лука Јужног Приморја (Јужна Далмација и Црна Гора) и за 5 острвских лука,

Не улазећи подоробније у циђре, довољно је истакнути графички преглед на крају првог дела ове статистике који се