Економист

441

односи с једне стране на целокупни промет бродова у свим лукама, а затим за четири најживље луке. Тај графички преглед показује сталан и брз пораст промета у свима лукама од 1924. до 1927. док је 1923, била декаденсија према 1922, а 1913, није потпупа јер недостају статистике за луке хрватског приморја. Напротив из графичког и из статистичког упоређења појединих велихлука види се да у односу према 1913. нису све луке напредовале. Биоград н. мору је много папредовао, има два и по пута саобраћај из 1913. (премда је према 1926. назадавао). (Очито је на то утицао нестанак Задра као наше луке и појава Задра као стране луке што је дало подстрека овим заменама Задру, као што је Биоград на мору а још више Преко.

Дубровник. напредовао је за 10%/. Хвар је на истом, Комижа је назадовала за скоро 50%, Корчула је назадовала за 25%/.. Котор је назадовао за 25". Макарска је напредовала преко 10%/5. Метковић је назадовао за округло 109. Нови је спао на испод половице 1913. т. Омиш се подвостручио и перцертуално највише је (100"/' напредовао је према 1913. од свих наших лука. Раб је напредовао са 509. Сењ је мало назадовао. Сплит је напредовао са округло 309. Штбеник је назадовао. Тиват је назадовао са округло 20%/;. Трогир са преко 507. Вис је спао на трећину предратног промета). Као што се дакле види велике су се промене десиле у саобраћају наших лука после рата.

li

Најинтересантнији део овог издања јесте други т. ј,. статистика робе. Пре свега у њој је разрађена статистика не више за 64 него чак за 86 лука тако је изостављено још само 28 луха извесног значаја, (Ово је ваљда зато што и царински органи помажу поморске власти у прикупљању података, али то се односи само на робу а не и на лађе.

И ова статистика се служи квинталом, центнером од 100 кг тежине уместо тоном (1000 кг) као јединицом тежине која је прихваћена од свију поморских држава за статистичке сврхе, пак то нешто омета упоређење с другим државама. Ми ћемо се зато служити тонама.

Свега је прошло морским путем (не железницом) кроз поменутих 86 пристаништа 2,234.624 тона разне робе. Од тога отпада на трговину с иностранством 1,698.888 тона, а на локалну, унутрашњу трговину 535,747 тона, На увоз из иностранства отпада 368.067 а на извоз у иностранство 1,330.821 тона тежине.

Изражене у перцентима од ове читаве количине робе прошло је (морским путем) кроз сплитску луку 37.2%), кроз сушачку 18,6%/;, кроз шибеничку 14,4%/,, кроз дубровачку 9.5%, кроз омишку 4.5%/, кроз метковићску 4'/,, кроз Дугират (крај Сплига) 2,4%/.. кроз Зеленику 19/. Све су остале испод 1".