Економист

346.

Ваља водити рачуна да су се изузетне пслитичке и еко-

номске прилике под отоманским режимом изразиго огледале. _У структури трговине са опијумом, Цео промет је обављан 22

готово, на бази злата, јер свет није имао вере у другу врсту новца. Отуда је опијум постао синоним злата. Имати ћуп златних лира или стотину малих хлебова опијума — било ЈЕ за појмове Ј. Србијаваца иста ствар. И једна и друга роба могла се лако преносити и невидљиво мењати. Шта више опијум због сталне тражње а ограничене понуде има јача својства за спекулативне сврхе од злата. Јер, сваки варош= ки привредник Југа, било трговац или занатлија, представља у извесној мери и сарафа. -

Када посредник у својству „локалног“ извозника преставља само агента, правог извозника, он опијум шаље („извози“) за Солун. Пре тога или после тога он добија свој комисион,

Важно је нагласита две околности: Ози посредници су били у бољем положају (а и данас су) од произвођача ма ла ипак нису успели стићи правог извозника у пословним преимућствима и заради. а

Прва околност има за последицу то што посредник нера-

до гледа на еманципацију произвођача ради директне про–

даје у локалном промету; друга околност је изазвала завист према правом извознику и покушаје да се његова преимућства у локалном и међународном промету што је могуће више окрње ако не и униште.

Посредник, стварно гледајући, преставља клицу нашег правог националног извозника. Као шакав он, у одсуству једне смшшљене сргтанизације пропавођача опијума, у данашње време оличава у себа једини услов да се извоз опшјума, као саставни део народне привреде Јужне Србије и целе држане, еманципује од диктатуре странаца извозника. Зато његовоме положају и његовим потребама треба посветити изузетну пажњу и указати сваку потпору.

Извозника опијума у правоме смислу те речи ми до скора нисмо имали у нашој земљи. Они су саца тек у повоју. Стварају се и јачају по цену огромних напора од којих привреда Југа нема нарочите користи, јер ти напори неби били: неопходни да држава зна и врши своју дужност.