Економист

Извоник опијума је странац, Он је диктатор и то још једнако са пуно права неприкосновен диктатор. Његова су преимућства његова снага и то: снага у финансијским средсшвима и снага у искусшву. :

Трговина опијумом захтева тешке паре. Да се набави један вагон (10.000 кгр. ваља имати 8—10 милиона динара. Тих пара наши извозници немају. Наше банке, у колико би и могле да нађу толики капитал стоје по страни. Заштог Зато што су за трговину опијума новчана средства само један од два битна услова успеха.

Други услов за извоз опијума представља искуство, Оно се не стиче за дан. Оно се не ствара царинским преговорима и рекламом. Знају странци — потрошачи добро квалитативне одлаке нашега опијума, па се ипак нерадо обраћају директно на наше трговце. Раде са Солунским извозницима и то из ових разлога: :

Солунски извозник има своје старе везе још од пре неколико десетина година. Стварао је их брижљиво, још пажљк= вије их негује и чува. Опијум сем морфина даје још читав низ деривата (алколоида) који служе за многобројне хемијске и апотекарске израде. Ништа готово не иде од сировине на неупотребљиви отпадак. А цене инд. израдама од опијумских састојака су такве да не могу поднети знатан скок у цени сировина па да то не утиче на финални продукат. Фабриканту — потрошачу је главно да у свако доба може добити потребну количину сировина и то сортирану према његовопотреби, упаковану по његовом укусу, подесну за брзу мај; нипулацију.

Зато извозник — странац живи. Он зна све светске пијаце, њихове потрошаче, њихову потрошњу, њихове потребе, њихов укус. Према томе се и равна. Он стоји у вези и са својим кункурентима (можда су и картелисани); он се јавља на берзама као понуђач.

Он делимично општи са Ј. Србијом. Делимично, кажемо за то, што он опијум набавља са свих страна, када може. Сви опијуми нису истог квалитета. Зато им он утврђује квалитет, суши их, меље их, меша их. На та начин добија сорте које траже поједине пијаце у свету. Пакује их и шаље са својом. марком, дајући сортама, по ћуди, произвољно називе који постају обрасци за робне мешетаре на лондонској и Дру им бер“