Економист

извршење наплате« — Решењем од 10 марта 1925 год. Бр. 9713 суд је наредио да се акта оставе у архиву док се потребна такса не наплати,

Касациони Суд у Ш од. !1 јуна 1926 год, Бр. 5180 ништи то решење а из следећих разлога: »Према томе када је суд узео да менични пренос који је извршио Ј. С, на Књаж, Задругу подлежи плаћању таксе, онда је требало да поступи по пропису чл, 51 закона о таксама у вези са чл. 25 правилника и пошто претходно жалиоца, односно одговорно лице саслуша да донесе о томе одлуку имајући на уму пре доношења одлуке одбрану пуномоћника задруге у жалби да овим преносом није извршен пренос тражбине већ пренос права неплатше, пошто је у шексту преноса стављено „вредност за наплату“, п да том приликом размисли да ли овај менични пренос подлежи плаћању таксе и примени Т. Бр. 30 под в закона о таксама.“

На тај начин, ма да у форми питања упућеног на првостепени суд, Касациони Суд у овој одлуци изузима из дејства Т. Бр. 30. неправи менични принос п он је стављен на меницу после изисканог протеста. И заиста, такав пренос није уступљење;дуговинске тражбине, о којом вели Т. Бр. 30, него пуномоћије. Засебно је уговор о пуномоћију такспран по Т. Бр. 16 са 20 и 10 дин. таксе према његовом обиму. Али и наплата таксе у овом износу косила би се са горе образложеним начелом ослобођења споредних меничних уговора сваке таксе. У истом смислу то питање је протумачено Касационим Судом и у одлуци Ш од. 13 новембра 1926 год. Бр. 9858.

Исте године Београдски Касациони Суд је имао прилику да се позабави питањем преноса чека. Као што је познато немамо до сада на територији Србије чековног закона, јер пројект истог, који је израдила влада, очекује већ другу годину да дође на дневни ред у Народној Скупштини, С тога питања, која се појављују приликом чековног промета, решавају се на основу трговачких обичаја. Пред Прилепски рвостепени Суд дошао је овакав случај: Национална Неукастел-Банка је повукла чек на 200 долара по наредби А. Д. на Националну Трговачку Банку у Њујорку. А. Д. је пренео тај чек на Х. Бг а Х. Б. на М.Ђ. Национална Грговачка Банка у Њујорку је одбила да плати чек, Тада М, Ђ. је тражио обезбеђење од ирвог жиранта М.Ђ,Суд позивајући се на 55 870 и 568 грађан, законика нашао је да М. Ђ.има право регреса само против свога не-