Економист

456

Укупно ове две врсте.робе су чиниле од целог спољњег

промета: | у 1924 г. — 100. % „1925 „ — 94810 „ 1926 „ — 92,19

Највећи део увоза Савом припада нафти и њеним производима. Количина ових преношења је била:

y 1994 r, — 15.690 т. — 100 9/, целог увоза

и 1025 НВО ЛОН па ОРО НИ

= 1026 19!:7209: „= 883300 e S Извоз и увоз остале робе је био незнатан:

увбз извоз

у 1924 г. — — = „ 1925 , — 5782 4300 „1926 =-==520 2918

Најважнија у овој групи робе, како у увозу тако и у извозу, била је со: у 1926 г. из иностранства је било увезено соли 3500 т. а. извезено за иностранство — 2000 т. |

Торе наведена количина пренесене робе Савом, приказана у табели |, у тонама, представља следећи рад ове реке у

тонакилометрима по правцу кретања п укупно |в. таб. 7.)

Табела 7. у | Количина тона —- километара | 9) | = Године : | азмев л 1 OM | између домаћих пада Ba | но | пристаништа |

1928 |64,709.770—88,37|8,914.056 == 5,344,608,784 == 6,29] 78,232.560 1024 |65,574.147—89,79|6.788.739 = 9,10) 665.190— 0,01) – 73,028.076 1925 |58,875.345—76,38|8,674.854 == 11,24)9,596.966 == 12,43] _ 77,146.665 1906 |78,081.398—81,07/9,088.020 — 8.85/7,981.114 10,08) _ 90,150.527

(Овај рад није био једнак на целом току реке. Према економским реонима између којих (Сава одржава везу, може се ова река поделити на три сектора. Први се сектор простире од ушћа Саве до ушћа Дрине (клм, 175) и служи на својој десној обали промету: Ваљевске, Подринске и јужном делу Београдске области, дох са леве стране служи за промет (Сремске области, Други сектор од ушћа Дрине до ушћа Уне (од клм. 175 до клм. 508), служи с десне стране за промет Босне, а с леве за промет Славоније, Трећи сектор служи