Економист

457

за промет Загребачке области, а простире се од ушћа Уне до ушћа Купе. Реци Сави додана је у овој студији река Купа на дужини од 73 клм. од свог ушћа до. Покупског пристаништа, њеног последњег узводног пристаништа са осетним прометом. Подела опште количине извршених тона-километара на овим секторима је била следећа (в. таб. 8). |

Табела 8, Сек- 1923 | 1074. 1995 | 1996 | Topa | | 1 |26577.235—36, 36.290), [27,758.558 38.019 о |88,092.801—22,890, | 21.521. 211—34.97 | по |43,639.012—59,600], |39,816.087—54.550), 58, 146.239—50,720 „| 50.905.562—56,47 | NHL | 3,016.313— 4119, | 5,454 580 7,460), | 4,907.625— 66" 7,123.751— 8,56 Укуп./73,282.560—100_ 9, |73,028-075— 10009 77, 146665— 100%| 40,150.527— 100

Из ове се табеле установљава количина тона-километара по километру на Сави, т. ј. густина њеног п «мета, Као што се то види из следеће табеле, ова густина није једнака по свима секторима: опа показује, да се највећи рад врши на првом сектору, и постаје све слабији на сваком следећем сектору (в. таб, 9).

Табела 9.

Количина тона-километара по клм.

| Сектори | : | | 1923 г. | 1924 Г. 1925 г. | 1996 r. | | 51870 | 158.608 189.100 180.121 | Пе | 181.089 | 119.570 117.555 159.869 il! | 27078 | 21208 |___30058 90.867 цела река | _ 123.906 | 123.148 “| __180.098 152.024

Упоређење густине промета на Сави са истом густином на другим воденим путевима, показује, да, сем Дунава, она надмашује густину промета сваке друге реке, очигледно због јачег рада прва два сектора, Упоређена са Дунавом, она је у 1926 год. 7,7 пута мања (в. таб. 10),